„Ne možemo dati ovu ponudu, ali će dati međunarodni predstavnik“, rekao je Haziri.
On je napomenio da takozvano Kosovo „nema druge probleme sa Srbijom, osim granice“, naznačivši ujedno da razmenu teritorija vidi kao rešenje.
„Kosovo sa granicama od 17. februara (2008. godine) nije dovoljno za neke Albance“, poručio je Haziri, preciziravši da ne želi da Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi „ostanu pod srpskom vlašću“.
„Ja sam za to da se ta oblast vrati Kosovu“, kazao je Haziri za RTV Dukađini, prenosi Kossev.
Precizirao je da bi u tom slučaju, kao kompromisno rešenje, Srbiji bio pripojen Leposavić sa 17 većinskih srpskih sela.
Haziri je rekao da „nijedno albansko selo Kosova neće preći u Srbiju“.
Nije prvi put
Ovo nije prvi put da je Haziri iznosio javno ovakvu ideju za rešavanje kosovskog pitanja.
On je u maju mesecu takođe poručio da bi, kada bi bio kosovski premijer, pristao na razmenu teritorija i dao 17 sela u okolini Leposavića, ali i Zubinog Potoka u zamenu za Preševo, Medveđu i Bujanovac.
Navode zamenika LDK, komentarisao je predsednik te stranke Isa Mustafa.
Odbacio je razmenu teritorija kao jedno od mogućih rešenja koje bi dovelo do sporazuma između Beograda i Prištine.
„Jasan stav LDK, potvrđen u političkoj platformi za dijalog, koju je usvojio glavni odbor LDK, jeste da nema promene granica i razmene teritorija sa Srbijom i sa takvim stavom premijer Hoti ide u dijalog sa Srbijom u Vašingtonu i Briselu“, poručio je Mustafa.
Povodom pomenute ideje gradonačelnika Gnjilana o razmeni teritorija između Srbije i takozvanog Kosova na Tviteru se oglasio iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić. On je napisao da većina Srba na Kosmetu ne živi u Leposaviću i 17 srpskih sela na Severu.
„Ova opasna ideja uzima u obzir samo interese jedne etničke grupe – kosovskih Albanaca. Otvoriće procese razmene teritorija širom Balkana i podstaći će besne nacionalističke tvrdnje“.