„Na sastanku smo naveli da situacija u toj zemlji nije tema za diskusiju u Savetu bezbednosti. Rusija je istakla da samo sami Belorusi mogu da reše probleme u svojoj zemlji bez stranog mešanja“, napisao je on na svom Tviter nalogu.
Poljanski je takođe istakao da zapadne zemlje primenjuju dvostruke standarde kada ne skreću pažnju Savetu bezbednosti na pitanja policijskog nasilja prema ljudima u svojim državama.
Estonija inicirala diskusiju o situaciji u Belorusiji unutar SB UN
Pres-služba estonskog Ministarstva inostranih poslova saopštila je da je Savet bezbednosti UN na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država i Estonije razmotrio situaciju u Belorusiji i njen uticaj na mir i bezbednost u Evropi.
Estonija je pokrenula diskusiju o situaciji u Belorusiji kao zemlja koja nije stalna članica SB UN. Ministar inostranih poslova Urmas Rejnsalu, koji predstavlja Estoniju, izrazio je u svom govoru duboku zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile beloruskih vlasti tokom protesta.
„Savet bezbednosti dužan je da spreči nasilne sukobe, zbog toga je naša dužnost da unapred upozorimo i povećamo nivo informisanosti. Videli smo šta se događa u raznim zemljama sveta kada nepošteni izbori bez slobode ne uspeju, a opravdano nezadovoljstvo ljudi ne uzme u obzir“, izjavio je Rejnsalu, prenosi pres-služba.
Ministar je istakao da je svako spoljno mešanje u stvari Belorusije preti miru i bezbednosti kako unutar same zemlje, tako i u čitavom regionu. Rejnsalu je predložio da predstavnik UN redovno govori u SB o situaciji u toj zemlji.
„Estonija predlaže da se pažljivo prate događaji u Belorusiji i, ako bude potrebno, skretaće pažnju Saveta bezbednosti na razne i najprikladnije načine“, istakao je ministar spoljnih poslova.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su širom Belorusije 9. avgusta posle predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko. Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su dve osobe.