Kako za Sputnjik kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, kancelarki koja vlada već punih petnaest godina uvek su zamerali da nije imala dovoljno svojih ideja koje je želela da realizuje, već da je uvek bila takozvani „krizni menadžer“ koji je rešavao problem tek kada se pojavi.
Ima li Angela keca u rukavu
„Govorili su da je uvek bila taktična i čekala da svi kažu šta imaju pre nego što bi iznela svoje mišljenje. U tom smislu ona nije bila lider, neko ko vodi, već „krizni menadžment“. Sa druge strane, ono što će Nemci sasvim sigurno pamtiti je upravo taj njen stil koji im se itekako dopadao, stil smirenog, staloženog, ali i proaktivnog lidera onda kada je potrebno. Primera radi, u doba krize sa migrantima ona je bila u stanju da pošalje svoje najbliže saradnike u Ankaru da sa turskim predsednikom Erdoganom dogovore evropski sporazum o izbeglicama“, kaže Radičević.
Krizni trenuci su nastupili i sada, a Merkelova je dobro shvatila da će se, ukoliko ne spasi Italiju i Španiju, tržište Evropske unije urušiti, a samim tim će se urušiti najvažnije tržište za nemačku industriju.
„Ukoliko Angela Merkel izgura do kraja ovu obimnu „korona pomoć“ na evropskom nivou i uspe da ubedi, pre svega, one takozvane štedljivije članice poput Austrije, Švedske i Holandije da se punim srcem angažuju na spasavanju cele EU od posledica krize koju je izazvala pandemija, to će možda biti njen najveći zalog. Ekonomska kriza uticala je na to da razjedinjenost Unije bude veća nego ikada, a nemačka kancelarka je među prvim krenula da pominje privremeno odbacivanje politike štednje i mnogo veće učešće novca nemačkih poreskih obveznika u spasavanju, pre svega, Italije i Španije. Dakle, ukoliko njeni potezi doprinesu spasavanju evropskog projekta, to će biti njena najznačajnija zaostavština za ovih petnaest, a pretpostavljam i punih šesnaest godina na vlasti“, uveren je Radičević.
Zaostavština „Gvozdene Endži“
Deo njene zaostavštine, nastavlja naš sagovornik, je energetska tranzicija u Nemačkoj, odnosno prelazak na zelenu energiju.
„Ovaj potez, koji je povukla još u prvim godinama mandata, prilično je ispraznio novčanike Nemaca jer je struja u toj zemlji među najskupljim u Evropi. Tri puta je, recimo, skuplja u odnosu na Srbiju, upravo zbog tih raznih taksi kojima se finansira prelazak na industriju vetra, solarnu energiju... To je jedna od velikih stvari koja je Nemačku promenila, a tu je naravno i činjenica da je Merkelova svoju partiju, Hrišćansko-demokratsku uniju i njenu politiku gurnula u centar i u značajnoj meri prihvatila mnoge socijaldemokratske ideje. Tako je došlo do priznavanja homoseksualnih brakova, iako je ona lično u Bundestagu glasala protiv. Među zaostavštinama kancelarke su i uvođenje minimalne zarade u Nemačkoj i brojne druge socijaldemokratske politike“, objašnjava naš sagovornik.
Potencijalni naslednik kancelarke
Kako navodi, bavarski premijer Markus Zeder je neko ko pokušava da bude dostojan naslednik Angele Merkel na mestu kancelara koji se bira nakon saveznih izbora i konstituisanja nemačkog parlamenta naredne godine.
„Plašim se da taj proces neće biti lak i da će izbor kandidata za kancelara ispred demohrišćanskog bloka biti žučan, te da će trenutna popularnost koju je demohrišćanima vratila upravo Angela Merkel biti urušena pred izbore. Mislim da ćemo možda ponovo doći u situaciju da se Nemačkoj smeši kancelar iz redova partije Zelenih, što je nekada bilo apsolutno nemoguće. Ali, dolazak korone je dosta toga promenio“, kaže iskusni novinar.
Na pitanje šta bi takav scenario značio Radičević kaže da bi to bio veliki preokret i verovatna promena izvesnih politika.
„Došlo bi do velikih promena na unutrašnjem planu, pre svega kada je reč o ekološkoj politici, ali verujem da bi akcenat na nemačkoj ekonomiji i spoljnoj politici u budućnosti bio manje-više isti“, smatra Radičević.
Koje su šanse za kandidata SPD-a
I dok demohrišćani još vagaju, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) izašla je sa svojim kandidatom – vicekancelarom i aktuelnim ministrom finansija Olafom Šolcom za kojeg kažu da je bio „glavni vatrogasac“ tokom korona-krize. On je odgovoran za pakete pomoći vredne milijarde evra i kredite koji bi privredi i građanima trebalo da pomognu da prebrode krizu.
Nenad Radičević međutim smatra da su njegove šanse vrlo male i podseća da ni jedan od dosadašnjih kandidata SPD-a, ni Šulc, ni Štajnmajer niti Štajnbrik nije uspeo da postane kancelar.
„Ta partija je proteklih godina u „slobodnom padu“ kada je reč o popularnosti među biračima, a na neki način su uvek bili i u senci Angele Merkel. Sve politike koje su oni predlagali i koje je zapravo nemačka vlada usvojila bili su poeni koji su se pridavali kancelarki, a ne njima, i iz tog problema oni ne mogu da izađu ni dan danas. Olaf Šolc se jeste pokazao kao umereni političar u kojeg očigledno, od kako je preuzeo ministarstvo finansija, mnogi Nemci imaju poverenja. Tim pre što je funkciju preuzeo posle čuvenog Volfganga Šojblea koji je bio poznat po politici štednje što se mnogim Nemcima dopadalo. U tom smislu on jeste opravdao očekivanja, ali je pitanje da li je to dovoljno“, objašnjava Radičević.
Kako dodaje, Saskija Eskens i Norbert Valter-Borjans, dvojac koji vodi SPD, političari su koji, nasuprot Šolcu, pripadaju više nešto levljem krilu u okviru socijaldemokrata, pa mnogi već prognoziraju da će ova partija ponovo da doživi debakl jer će im ovo biti četvrti put da predlažu kandidata koji je više „centar“ i više je naklonjen čak i nekim neoliberalnim politikama nego što bi se očekivalo od jednog socijaldemokrate.
„SPD se, sa druge strane, uzda u mogućnost da možda formira koaliciju sa Levicom i Zelenima, ali kako sada stoje brojke, odnosno ispitivanja javnog mnjenja, teško je zamislivo da na taj način mogu da prebace 50 odsto članova Bundestaga. Ali, u svakom slučaju rano je sa sigurnošću nešto progonozirati jer do saveznih izbora ima još vremena, a vidimo i da u ovoj situaciji sa koronom ništa nije izvesno“, zaključuje Nenad Radičević za Sputnjik.