Izbor Harisove za potpredsedničkog kandidata poslednja je kockica koja je nedostajala u slagalici zvanoj američka izborna kampanja. Jedino što se poslednjih nedelja znalo jeste Bajdenova namera da mu najbliža saradnica bude žena i to žena pripadnica manjinske zajednice. Izborom Harisove, on je to obećanje i održao ali ono je pomalo neočekivano i donosi mu i određene probleme.
Kamala Haris, Bajdenov adut za trku do Bele kuće
Harisova, koja je, pre nego što je izabrana u Senat 2017, karijeru izgradila kao državni tužilac u Kaliforniji, nije bila prvi izbor američke javnosti. Mediji su spekulisali drugim imenima, kao što je Karen Bas, članica Predstavničkog doma iz Kalifornije i predvodnica Crnog kokusa. Ona ima veći politički uticaj na Kapitol hilu od Harisove i pripada levim progresivistima.
S obzirom da je Bajden u nekim svojim izjavama naglašavao da će njegova kandidatkinja za potpredsednicu biti upravo iz redova levih progresivista, izbor Basove činio se sasvim logičan.
Izgleda da je pohvala koju je Basova svojevremeno dala na račun pokojnog kubanskog lidera Fidela Kastra presudila da ona ne bude Bajdenov izbor, s obzirom na važnost glasova koje donose kubanski doseljenici na Floridi. Ali, Bajden nije izabrao ni Val Demings, članicu Kongresa upravo sa Floride, koja je bila drugi „pik“, s obzirom da je, za razliku od Basove, ideološki usklađenija sa političkim pogledima.
U kalkulaciji rizika i dobitaka, izbor je pao na Harisovu, koja je tokom trke za predsedničkog kandidata Demokrata bila Bajdenov protivkandidat i oštro ga kritikovala. Ali, prema rečima Obrada Kesića, političkog analitičara i direktora Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, takav izbor za Bajdena je najprihvatljiviji, jer dodaje snagu i energiju koja mu fali.
„Harisova je osoba koja u stranci predstavlja centar, koji ne može u potpunosti da zadovolji levicu, ali isto tako ne može da bude napadana od Trampa i Republikanaca da je previše levo orijentisana, previše radikalna. Zbog toga što je sa njom ranije sarađivao, iako je bila jedan od njegovih najžešćih kritičara, mislim da ima osećaj komfora jer zna da je odnos sada potpuno drugačiji. Bajden računa da će biti agresivna protiv Trampa i protiv Pensa“, objašnjava Kesić.
Hoće li Afroamerikanci prihvatiti Harisovu
Ipak, Kesić smatra da Harisova neće zadovoljiti maksimalističke ambicije koje je imalo biračko telo Demokrata da će kandidat za potpredsednika biti iskreni predstavnik levice i osoba koja može da ujedini sve stranačke frakcije.
„Mislim da ona nije ta osoba i mislim da je vrlo teško predvideti koliko je Bajden dobio njenim imenovanjem“, kaže on.
Uz to, pitanje je hoće li Harisova, kao dete Afroamerikanca i Indijke, biti u potpunosti prihvaćena od strane najbrojnije manjinske zajednice u Americi – afroameričke zajednice.
„Bajden želi da mobiliše afroameričke glasače, jer ako ne postigne nivo izlaznosti tih glasača, imaće ozbiljne probleme. A cilj mu je da im da ubedljive argumente da izađu na izbore 3. novembra i da glasaju za njega“, kaže naš sagovornik.
Ni sama Harisova nije se u svom političkom i profesionalnom usponu previše identifikovala sa manjinskim zajednicama niti je naglašavala svoje poreklo, dodaje Kesić:
„Ona je svoj identitet držala na distanci. Tek kada je postala kandidat za Senat, počela je to da koristi kao adut“.
Ozbiljna tema na izborima biće i korupcija, jer optužbe za korupciju prate Harisovu od početka karijere.
„Mislim da će Tramp i njegova kampanja učiniti sve što mogu da prikažu i Bajdena i nju u svetlu korupcije“, kaže Kesić.
Kao sudija Dred
Ni kao tužilac u San Francisku Harisova nije pokazivala samilost prema Afroamerikancima – optužila je i osudila preko dve hiljade njih zbog nenasilnih krivičnih dela, kao što je korišćenje i posedovanje marihuane i po njenom zahtevu dobili su najstrože kazne.
To joj je najviše i zamerano tokom kampanje za demokratskog predsedničkog kandidata, s obzirom da se progresivističko krilo Demokrata zalaže za ublažavanje kazni za nenasilna krivična dela. Njenu karijeru tužioca krasila je osobena strogost prema nenasilnim krivičnim delima i to je bio argument njenih unutarstranačkih protivnika da joj ospore ambiciju za predsedničkog kandidata.
„U tom kontekstu, mislim da je Bajdenov izbor vrlo problematičan. Uz to, moramo da kažemo da su već unapred neki vodeći glasovi afroameričke zajednice govorili da njen izbor neće značiti da je Bajden ispunio obećanje prema toj zajednici, da oni ne smatraju da je ona najbolji kandidat za predstavljanje njihovih interesa“, smatra Kesić.
Harisova će morati da uveri glasače da je sposobna da bude predsednik
Funkcija potpredsednika Amerike osobena je – potpredsednik može da bude nebitna figura u političkom životu, ali može da odigra i veoma važnu ulogu. Prvi potpredsednik Franklina Ruzvelta, Džon Nans Garner, o funkciji koju je obavljao govorio je samo uz psovke i smatrao je pristanak da postane potpredsednik najvećom životnom greškom. Međutim, njegov naslednik Hari Truman, odigrao je veoma značajnu ulogu u svetskoj istoriji.
Kada pogledamo noviju istoriju, videćemo da su Dik Čejni, pa i sam Džo Bajden imali veoma aktivnu ulogu u američkom političkom životu kao potpredsednici – prvi aktivno se mešajući u političke odluke, drugi kao emisar Baraka Obame u svetu, ali i u SAD. I sadašnji potpredsednik Majk Pens ima važnu rolu kao šef Trampovog tima za borbu protiv kovida.
U samoj kampanji, pod normalnim okolnostima, kandidat za potpredsednika ne igra bitnu ulogu. To je pokazala i kandidatura Sare Pejlin, koja je bila potpredsednički kandidat Džona Mekejna. Međutim, u okolnostima kada jedna trećina demokratskog biračkog tela smatra da Bajden, zbog godina i zdravstvenog stanja, neće izdržati ceo mandat u Beloj kući, mesto potpredsedničkog kandidata, naglašava Kesić, postaje bitno.
„Harisova će morati da uveri glasače da je, ako Bajden ne bude mogao da ispuni mandat do kraja, sposobna da preuzme mesto predsednika, da će najbolje zaštiti njihove interese i ispuniti očekivanja. To je veliki problem, pogotovo za levičare, one koji su podržavali Bernija Sandersa. Njena kandidatura nije ulila poverenje tim glasačima i ona mora da im pokaže neko novo lice, da ih ubedi da deli stavove oko kojih su se Sanders i Bajden dogovorili. Isto tako, moraće da ubedi manjinske zajednice da ozbiljnije shvata njihove probleme nego što ih je shvatala ranije, kada je bila tužilac“, zaključuje Kesić.