Ostaci starog Jerusalima sadrže tragove o magnetnom polju u doba drevnih civilizacija

Neobično paleomagnetno istraživanje koje su sproveli izraelski naučnici iznedrilo je specifično zapažanje koje može pomoći arheolozima širom sveta. Dva i po milenijuma od pada Jerusalima, u njegovim ruševinama nalaze se i dalje važni podaci o Zemljinom magnetnom polju.
Sputnik

Između 589-586. godine pre nove ere, vavilonski kralj Nabukodonosor Drugi pokorio je Jerusalim ušavši u grad i srušivši ga do temelja, čime je lišio buduće istoričare neprocenjivih informacija o Kraljevstvu Judeje.

Tim arheologa Instituta za arheologiju Univerziteta u Tel Avivu, Instituta za nauke o Zemlji na hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu i Izraelske uprave za starine završio je neobičnu studiju usredsređenu na utvrđivanje stanja magnetnog polja Zemlje na dan kada su Jerusalim osvojili Vavilonci 586. godine pre nove ere.

Studija, nedavno objavljena u stručnom časopisu Plus van, istražuje tragove sa iskopine na kojoj se nalaze namagnetisane ruševine poput cigle i krovnih pločica, peći i komada keramike, koji sadrže informacije o preovlađujućem magnetnom polju u vreme kada su uništeni.

Predmeti otkriveni na mestu velike dvospratne zgrade pronađene u Nacionalnom parku Grad David, zagrevani su dok je Jerusalim goreo do temperature od preko 500 stepeni Celzijusovih, što je omogućilo da se magnetizacija dogodi.

Voav Vaknin, koautor i doktorant na Odeljenju za arheologiju i drevne bliskoistočne civilizacije, objasnio je taj postupak u videu koji je objavio, rekavši da su naučnici otkrili magnetno polje proučavanjem poda javne zgrade pronađene na lokalitetu.

„Budući da nađeni pod sadrži magnetne minerale, svi oni su se tada poravnali sa magnetnim poljem zemlje nakon što je pod zagrevan na veoma visokim temperaturama. Zahvaljujući istraživanjima koje smo radili u paleomagnetnoj laboratoriji na hebrejskom univerzitetu, mogli smo da rekonstruišemo magnetno polje zemlje kakvo je bilo u određeno vreme u prošlosti“, rekao je Vaknin.

Doktor Jiftah Šalev iz Izraelske uprave za antikvitete, još jedan od koautora studije, naglasio je da arheološki događaj vatrenog uništenja drevnog Jerusalima „vrlo jasno odjekuje u biblijskom tekstu“.

„U tekstu je opisano: ’Spalio je sve kuće u Jerusalimu i sve znamenitosti spalio je u vatri. Dakle, ovo što imamo ovde je jedna od ovih velikih kuća, javnih kuća u Jerusalimu, koje su spaljene tokom uništenje Jerusalima 9. avgusta 586. godine pre nove ere“, objasnio je on, pomenuvši ostatke zgrade na lokalitetu.

Pored toga što je ovo jedinstvena prilika da istoričari i geolozi nauče nešto o prevladavajućim geomagnetnim realijama iz vremena velikih drevnih civilizacija, studija se može pokazati korisnom i za druge arheologe, jer je uspešno rekonstruisala magnetno polje 586. godine pre nove ere. Stoga se paleomagnetne analize sličnih ruševina iz drugih oblasti mogu uporediti.

Ono što je takođe važno, studija može naučnicima ponuditi važne tragove o pomeranju Zemljinog magnetnog polja tokom milenijuma.

Opsada i pad Jerusalima od strane vavilonskog kralja Nabuhodonozora Drugog dogodili su se nakon što se vazalni kralj Jude Zedekija pobunio protiv njega. Bes Nabukodonosora Drugog bio je toliko veliki da je skoro ceo grad Starog Jerusalima bio potpuno uništen, nepoznati broj Jevreja je ubijen i raseljen, a preko 4.000 drugih prognano u Vavilon.

Pročitajte i:

 

Komentar