Spomenik nije održavan duže vreme, a stručnjaci sada razmišljaju kako da sačuvaju spomenik i kako da ga koriste u budućnosti.
„SAD i Bugarska sarađuju na mnogim projektima za zaštitu arhitektonskog nasleđa, neki projekti se finansiraju iz privatnih izvora, neki javnim novcem“, navodi se u saopštenju ambasade SAD na Fejsbuku.
Korisnici interneta u Bugarskoj su zahvalili američkoj strani za finansijsku podršku.
Međutim, deo korisnika je bio skeptičan zbog ideje da se obnovi spomenik režimu, koji je sama Bugarska 2000. godine proglasila za zločinački.
„Mislim da spomenik treba srušiti. Pogrešno je imati spomenik koji podseća na komunističko ropstvo“, napisao je korisnik Toma Tomov.
Niz korisnika je američko učešće u projektu izazvalo zbunjenost i ironiju.
„Mnogo vam hvala! U Bugarskoj postoji još nekoliko zaboravljenih spomenika Lenjinu...pomozite da i oni vaskrsnu! Mi smo se nadali takvoj pomoći. Mnogo smo zahvalni. Pozdrav, Bugarska komunistička partija“, napisao je Krum Marinov.
Ranije je tvorac spomenika, arhitekta Georgi Stoilov u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik istakao da se nada da će Ministarstvo kulture Bugarske dodeliti njegovom delu status spomenika. On je istakao da je pre svega želeo da napravi nešto što će postati simbol ljudskih težnji, a ne samo komunističkih ideja.
Buzludža je pre svega bila sedište Komunističke partije, koja je htela što veći spomenik kako bi se partija prikazala što moćnijom. Unutra su se godinama održavale sednice, konferencije i razne službene proslave, sve do pada Sovjetskog Saveza. Zatvoren je 1989. godine.
Građevina je ostala napuštena i već nakon nekoliko godina počela je da propada. Koštala je današnjih pet miliona evra, a nakon pada komunizma bugarska vlada nije imala novca ni za renoviranje ni za rušenje Buzludže.
Spomenik nazivaju i komunističko NLO zbog dizajna.