Ovo za Sputnjik kaže Milovan Drecun predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije uz napomenu da kosovski Albanci ne žele da razgovaraju ni o čemu drugom osim o priznanju Kosova od strane Srbije, ili nečemu što ka tome vodi.
Opasan manevar Prištine sa rokovima
„Nema nikakvih zadatih rokova i svako ko pokušava da nametne rokove pravi tešku grešku. Jer, kosovski problem toliko je složen da ishod jednostavno ne može da se predvidi, niti može da se ograniči vremenski okvir za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Bar ne u ovoj fazi, jer prvo treba rešiti neka konkretna pitanja kao što su nestali, raseljeni i ekonomska saradnja...“ ističe naš sagovornik.
Naravno, mnogi bi želeli da se ovaj proces što pre završi, pre svega Nemačka i EU, dodaje Drecun, možda negde čak i do kraja ove ili početkom naredne godine, ali ponavljam rokove nije dobro davati, jer vidimo da Priština odugovlači.
„Kada krenu razgovori o raseljenima i problemu njihovog povratka, Miroslav Lajčak, pregovarač EU, ponudi neki papir koji ne rešava taj problem, nego samo konstatuje neke stvari. Onda Priština kaže da nema potrebe da se na tome nešto dodatno radi, jer njihovi zakoni omogućavaju povratak. Kada se govori o nestalima, traži se da mi predamo građu, koja je već predata Haškom tribunalu, a onda Hiseni tvrdi da OVK arhiva ne postoji da bismo videli da se u ovom Zakonu o zaštiti vrednosti OVK, koji planiraju da usvoje, upravo ta arhiva pominje,“ ilustruje Drecun kako izgledaju pregovori.
Odugovlačenje, pa Velika Albanija
Taktika Prištine je, navodi naš sagovornik, da se odugovlači što više kako se ne bi postigao nikakav rezultat i da onda Albanci kažu: „Eto, pregovarali smo godinu dana i nema efekta, Srbija neće da prizna Kosovo i nema potrebe da se više razgovara“.
„U tom trenutku će da se okrenu jednostranim merama. Mislim da im je to cilj i zato se pominje rok od godinu dana. Dakle, onemogućiće postizanje bilo kakvih sporazuma da bi onda rekli - Srbija je kriva, mi nemamo više šta tu da tražimo,“ kaže Drecun.
Kada govori o jednostranim merama Prištine, on ima na umu dve mogućnosti.
„Ako propadnu pregovori oni mogu da preduzmu neke aktivnosti koje bi ih i formalno ujedinile sa Albanijom. Zatim, mogu da pokušaju da deluju na severu Kosova. Zato Srbija ne sme ni pod kojim uslovima da izostane ili prekine bilo kakve pregovore,“ zaključuje on.
Hiseni preti glupostima
Nedžmedin Spahiu, politikolog sa Kosova podseća da ni Evropa ni Amerika nisu dale nikakav rok iako je u interesu i Beograd i Kosova da se dođe do dogovora. Hiseni je izrekao, smatra on, glupost koju ne vredi ni komentarisati.
„Prošla je 21 godina od kada nema konačnog dogovora između Beograda i Prištine, ne računajući one koji su postignuti, a nisu ispoštovani i na dogovore koji su na snazi. U interesu je i Kosova i Srbije da ima što više dogovora i poštovanja istih. Ali, i ako ih ne bude – ne možemo izaći iz svoje kože,“ kaže naš sagovornik.
Spahiu naglašava da niko nije u poziciji da nekome preti, insinuirajući na period od 12 meseci koji pominje Hiseni.
„Pretnjama se ne može postići dogovor. Pošto Hiseni sada ima to imenovanje njemu bi bilo u interesu da našto napravi u tom periodu, da bi imao čime da se pohvali. Ali, to zavisi samo od obe strane. Hiseni, takođe, treba da doprinese da se dođe do dogovora, ali ovakvim izjavama ne mislim da će to uspeti“, dodaje Spahiu.