Laboratorijske analize krvi, takozvano serološko testiranje, ne pokazuje prisustvo korona virusa u telu pacijenta. Ono služi da bi se utvrdilo prisustvo antitela, i značajno je pre svega za naučne svrhe. Tako je prema prvom rezultatu Nacionalne seroepidemiološke studije na uzorku od 1000 građana utvrđeno da je 6,4 posto građana Srbije steklo imunitet na Kovid 19.
Serološkim testiranjem na korona virus traže se Igm i Igg antitela. Igm tela predstavljaju dokaz akutne infekcije, i ukoliko se pronađu zahtevaju PCR test kako bi se potvrdilo prisustvo korona virusa. Igg tela predstavljaju dokaz da je osoba preležala kovid, odnosno da je stekla imunitet. Međutim, utvrđeno je da neki pacijenti posle preležanog kovida nemaju antitela, a takođe nije poznato koliko su i do kada zaštićeni oni koji ih imaju u krvi.
Testiranje kod privatnika četiri puta skuplje
Svako ko želi da se testira na lični zahtev bez puno čekanja, mora da pripremi skoro četiri puta više novca nego što bi platio ukoliko bi čekao u redu ispred Torlaka.
Najjeftinija beogradska laboratorija koju smo kontaktirali radi sveobuhvatan test na oba antitela, što ukupno iznosi 1700 dinara, a rezultati su dostupni istog dana.
U drugoj laboratoriji saznali smo da trenutno rade samo brzi test koji košta 1200 dinara, a trebalo bi da počnu sa analizom na obe klase antitela koje će se naplaćivati po 2000 dinara.
Razlika u ceni zbog drugačijeg metoda analize
Jedna od najpoznatijih beogradskih laboratorija u svojoj ponudi ima i brzi test i poseban serološki test na Igg i Igm antitela. Brzi test koji obuhvata oba antitela se naplaćuje 1770 dinara, a serološki 4120. Rezultati za Igm tela čekaju se jedan radni dan, a za Igg tela kao i za brzi test budu gotovi za nekoliko sati.
Na pitanje zbog čega se razlikuju cene brzog i serološkog testa, rečeno nam je da su metode analize drugačije:
„Za Igg i Igm odvojeno se radi Elisa, a brzi se radi homografski. Brzi test je kao onaj što se radi u domu zdravlja, a ovi drugi su Elisa testovi. Samo je drugačija metoda u pitanju“.
Kolektivni imunitet trenutno nije rešenje
Podaci o 6,4 posto građana Srbije koji su stekli imunitet na korona virus prema nacionalnoj studiji daleko su od prokuženosti od 60 odsto populacije, što bi bila donja i najtanja kolektivna brana od virusa prema nekim istraživanjima.
Takođe, članovi Kriznog štaba Republike Srbije ukazali su da nije mnogo pametno da se oslanjamo na kolektivni imunitet. Tako je epidemiolog Predrag Kon izjavio da će se efektivnost tog imuniteta tek videti, jer nedostatak prisustva antitela ne mora da znači baš u potpunosti nedostatak imuniteta.
„Kolektivni imunitet je poželjan, ali u ovoj situaciji očigledno nije rešenje. Oslanjanje na njega je rizično, jer nije moguće oceniti kako će se virus manifestovati kod svakog pojedinca, kao što se ne može ni utvrditi koliko dugo se zadržava u organizmu nakon ozdravljenja“, rekao je profesor Mijomir Pelemiš.