Može se govoriti i o minimalnom pomaku u odnosu zvaničnog Zagreba prema Srbima u Hrvatskoj i s obzirom na to da je prvi put ministar branitelja Tomo Medved otišao u Grubore gde su ubijeni srpski civili i to nazvao zločinom.
Hoće li se promeniti odnos Hrvatske prema Srbima?
Uz dobro poznate stavove Hrvatske o prošlom ratu i o vojnoj akciji „Oluja“, koja je završila ubistvom više od hiljadu srpskih civila i proterivanjem 220.000 Srba iz svojih domova, i uz činjenicu da gledanje dve strane na to verovatno nikada neće biti isto, stekao se utisak da je u odnosu na ranije godine retorika predsednika i premijera Hrvatske, Zorana Milanovića i Andije Plenkovića, ovoga puta u Kninu bila za nijansu blaža u odnosu na prethodnike.
Na pitanje koliko to ima veze sa odlaskom potpredsednika hrvatske vlade iz redova srpske zajednice i predsednika Srpskog nacionalnog veća (SNV) Borisa Miloševića na obeležavanje godišnjice „Oluje“, Lađević kaže da je taj odlazak značio pruženu ruku od strane srpske zajednice prema hrvatskoj vlasti. On napominje da se mora znati da osnov svake manjinske politike mora biti neki tip saradnje sa vlašću.
„Poslednjih desetak godina ta je saradnja bila na jako niskom nivou i od strane hrvatske većine je vrlo često bila zloupotrebljavana. Ova politička garnitura sada na čelu sa Plenkovićem, čini mi se da je u dogovoru sa srpskom zajednicom spremnija da čini neke pomake. Šta će to biti u neposrednoj budućnosti teško je znati, ali mi se čini da je Plenković mnogo ozbiljniji od ljudi pre njega koji su bili potpuno otvoreno diskriminatorni prema Srbima“, kaže sagovornik Sputnjika rodom iz Petrinje u Hrvatskoj.
Lađević kaže da nije siguran da će te stvari krenuti baš odmah, ali da nema razloga da ne veruje dugogodišnjem predsedniku SNV Miloradu Pupovcu koga je na toj funkciji zamenio Milošević i predsedniku hrvatske vlade Andreju Plenkoviću da će od toga nešto biti.
Retoriku preneti na teren
Na pitanje šta bi za Srbe u Hrvatskoj mogao biti prvi znak da se nešto menja i šta bi za njih bilo od značaja, sagovornik Sputnjika ukazuje na dve stvari.
„Pretpostavljam da je to pre svega rad na ostvarivanju prava u sferi kulturne autonomije. Ono što je zakonski propisano u smislu poštovanja jezika i pisma je jedna od tih stvari. Druga stvar je završetak infrastrukturnih projekata. Ublažavanje retorike imaće smisla ukoliko se konkretno primeni na terenu“, ističe on.
Lađević kaže da ima pozitivna očekivanja, jer smatra da je Plenković ozbiljan čovek koji će nastojati da učini sve ono što je koaliciono dogovorio sa predstavnicima manjina. A na pitanje da li će u tome naići na otpore u Hrvatskoj i u svojoj stranci, sagovornik Sputnjika je bio kratak:
„Nije moje da prosuđujem kakvi su odnosi u hrvatskim strankama, ali Plenković je u HDZ-u ipak napravio jedno uljuđivanje koje je do pre dve godine izgledalo potpuno nemoguće“.