Opasni nitrati iz Bejruta mogli bi da stignu do Srbije — ali nas kiša brani od otrova

Vazdušne mase koje nose čestice nitrata oslobođenog eksplozijom u Bejrutu, mogu da stignu i do hiljadama kilometara udaljenih područja. Tako bi čitava Evropa mogla da bude ugrožena. Dobra vest je da su aktuelne kiše povoljne, pa ne bi trebalo da bude opasnosti po Srbiju od zagađenja vazduha, iako bi otrovi mogli da stignu do nje.
Sputnik

Ovo za Sputnjik kaže Dragana Đorđević, naučni rukovodilac Centra izvrsnosti za hemiju i inženjering životne sredine pri Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu.

Nitrati iz Bejruta mogli bi da stignu i do Srbije

Do eksplozije od koje je poginulo najmanje 100 ljudi, a povređeno više od 4.000, prema preliminarnim navodima bejrutske policije, došlo je usled detonacije tereta uskladištenog u luci sa 2.700 tona kalijum-nitrata — šalitre. Vlasti su saopštile da je eksploziju izazvala detonacija 2.700 tona amonijum-nitrata, koji se nalazio u skladištu nakon što je 2015. godine zaplenjen na carini.

Naša sagovornica tvrdi da je u oba slučaja reč o nitratnim solima i da su posledice eksplozije obe supstance jednake, jer su u pitanju eksplozivna jedinjenja opasna po zdravlje ljudi:

„Nitrati su povezani sa mnogim kancerima, pre svega sa kancerom želuca, debelog creva. Zatim, izazivaju Parkinsonovu bolest, Alchajmer, i slično. U svakom slučaju, oni su vrlo nepoželjni, naročito u životnoj sredini i vazduhu odakle se udišu. Ono što je posebno opasno, iz te količine od šest hiljada tona oslobođeno je 3.700 tona čistog nitrata, čiste opasne supstance koja se sada nalazi u vazduhu. Ona se nalazi u obliku najsitnijih čestica, jer se kod eksplozija i sagorevanja oslobađaju najsitnije čestice koje najduže opstaju u vazduhu i koje mogu da dosegnu najveće daljine u svom prenosu. One mogu danima, pa i nedeljama da opstanu u atmosferi.“
Opasni nitrati iz Bejruta mogli bi da stignu do Srbije — ali nas kiša brani od otrova

Kiša nas štiti

Upitana koliki prostor može da bude kontaminiran eksplozijom, naša sagovornica odgovara da nitrati sa vazdušnim masama mogu da dosegnu i hiljadama kilometara udaljene prostore, tako da bi mogla čitava Evropa da se „zaspe“, ako krenu ka nama.

Đorđevićeva dodaje da je u ovom momentu vrlo bitno pratiti meteorologiju, odnosno kuda se kreću vazdušne mase od Bejruta. Ono što je dobro, kako ističe, jeste da se nitrati lako rastvaraju u vodi i da će ih svaka kiša vrlo brzo spustiti na zemlju i smanjiti opasnost po životnu sredinu i ljude.

„Ako naiđu na neki predeo gde su kiše, one će ga oboriti, jer je lako rastvoran i sa vodom će pasti na zemlju. Ali ako je suvo vreme, onda je opasan. Mogu da kažem da su današnje kiše povoljne za nas, ako potraju još koji dan, nema neke opasnosti od zagađenja vazduha na našim prostorima“, ukazuje sagovornica Sputnjika.

Kao najbolju zaštitu za ljude Đorđevićeva navodi bilo kakvu krpu ili gazu nakvašenu vodom koja se stavi preko usta, jer su nitrati, podseća, vrlo rastvorivi u vodi.

Opasni nitrati iz Bejruta mogli bi da stignu do Srbije — ali nas kiša brani od otrova

Nitrati poznati u vojnoj industriji

Radomir Kovačević, toksikolog sa Vojnomedicinske akademije, naglasio je za Sputnjik da su sva nitratna jedinjenja po strukturi veoma jednostavna i da se uglavnom koriste u civilnoj industriji kada je u pitanju agrohemija, odnosno veštačka đubriva, ali se upotrebljavaju i u vojnoj industriji.

Kako on ističe, prema zapaljivosti najopasnije jedinjenje je upravo amonijum-nitrat:

„On je u Severnoj Americi odavno upotrebljen kao industrijski eksploziv pod imenom ’anfo‘. Pored tih primesa, ima i nekih drugih i zato se mnoge zemlje sada bore da se on izbaci apsolutno iz upotrebe zbog mogućih zloupotreba — terorizma, raznih diverzantskih akcija, jer njega je veoma lako detonirati. Stvaraju takve eksplozije koje stvaraju fantastična rušilačka dejstva.“

Natrijum-nitrat (šalitra), dodaje on, predstavlja jedno od eksplozivnih jedinjenja koje se uglavnom nalazi kao prirodni konstituent u nekim delovima planete, najviše na Andima, pa su brojni ratovi vođeni na ovim prostorima upravo zahvaljujući tim sredstvima. 

Komentar