U dokumentu se analiziraju postupci koje su preduzele zemlje po tom pitanju. Prema izveštaju, takva imovina uključuje i „onu koja je naknadno nacionalizovana u doba komunizma“.
Razmatra se ukupno 46 država koje su učestvovale u potpisivanju završnog dokumenta Međunarodne konferencije o imovini žrtava Holokausta 2009. godine u Pragu, nazvane „Terezinska deklaracija“.
Najviše kritika na račun Poljske
Kako ističe agencija, kritike su najviše upućene Poljskoj, čije vlasti, prema mišljenju Stejt departmenta, nisu ispunile zahteve za povraćaj i naknadu imovine. Prema podacima Amerike, od 5,5 hiljada zahteva za povraćaj imovine – polovina je bila odbijena. Pored toga, kako se tvrdi u dokumentu, u zemlji nije bila formirana široka zakonodavna baza za postupanje sa takvim slučajevima.
SAD zamerile i balkanskim zemljama i Rusiji
Američki spoljnopolitički resor takođe je ostao nezadovoljan politikom vlasti Ukrajine, Belorusije, a takođe i Bosne i Hercegovine.
Pored toga, Stejt department imao je i neke zamerke upućene Hrvatskoj, Letoniji i Rusiji.
„Rusija je učinila malo da sprovede istraživanje o poreklu, vrati vlasnicima ili isplati naknadu za umetničke predmete, koji su vraćeni na kraju Drugog svetskog rata nakon što su ih nacisti zaplenili“, ističe se u izveštaju.
„Terezinska deklaracija“ usvojena je na teritoriji nekadašnjeg koncentracionog logora u gradu Terezinu. U skladu sa deklaracijom, planirano je da se žrtvama Holokausta vrate pokretna i nepokretna imovina, aktive osiguranja, kulturne vrednosti i umetnički predmeti. Ona nije obavezna i predstavlja međunarodni akt, kojim se rukovode vlade brojnih zemalja.