Erdogan je izjavio da Turska na ovaj način štiti objekte kulturnog nasleđa hrišćanstva: „U Turskoj postoji mnogo objekata od svetske važnosti. Manastir Sumela je jedan od simbola naše zemlje. Ovde su ostali tragovi mnogih civilizacija. Godinama već radimo na očuvanju ovog manastira. Nikada nismo želeli da te objekte uništimo, naprotiv, trudili smo se da ih sačuvamo.“
Ceremonija otvaranja prenošena je uživo na zvaničnom Tviter profilu turskog predsednika.
Erdogan je ovom prilikom odgovorio i na oštre reakcije mnogih svetskih lidera i institucija na pretvaranje Aja Sofije u džamiju, rekavši da imajući u vidu ovakav odnos Turske prema drugim religijama, „nijedna zapadna zemlja nema pravo da ih kritikuje“. „Da smo hteli da se ustremimo protiv simbola drugih vera, na mestu Sumele danas bi duvao vetar. Činjenica da mi restauriramo ovakve objekte, konkretan je primer toga da mi branimo civilizacijske vrednosti“, dodao je Erdogan i rekao da će već 15. avgusta u manastiru biti obavljena služba za pravoslavne vernike.
Iz administracije turskog predsednika izjavili su da je vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi pozvao Erdogana i zahvalio se za otvaranje manastira i podršku predsednika. Iz Carigradske patrijaršije su takođe javili da službe, koju je Erdogan pomenuo, neće biti zbog zabrana koje važe u Turskoj zbog virusa kovid.
Podsetimo da se Vartolomej, koji sebe smatra liderom svih pravoslavaca u svetu, i dalje nije javno oglasio povodom pretvaranja crkve Aja Sofija u džamiju.
U Sumeli se čuvala ikona Presvete Bogorodice Panagije Sumele, koju su Pontijski Grci poneli sa sobom kada su proterani 1923. godine. Za poslednjih skoro 100 godina vrednost ovog manastira sazidanog u steni bila je isključivo estetska, a poslednjih decenija ovo mesto postalo je nezaobilazno za grčke i ruske turiste.
Pročitajte i: