Ovo za Sputnjik kaže Veselin Dželetović, autor romana „Srpsko srce Johanovo“, baziranog na istinitom događaju, koji govori o bogatom Nemcu Johanu kome je presađeno srce srpske žrtve „žute kuće“, a koji dolazi na Kosovo u potrazi za odgovorima na suštinska pitanja. Na osnovu ovog romana, početkom sledeće godine počeće snimanje igranog filma „Žetva“, koji će biti na engleskom jeziku.
Roman „Srpsko srce Johanovo“ nastao je iz poeme koju je naš sagovornik napisao nakon susreta sa Nemcem koji ima srpsko srce, na Kosovu i Metohiji 2004. godine. Objavljen je 2009. godine i od tada je doživeo više od 15 izdanja. Preveden je na mnoge jezike, a ono što je po njegovom autoru najbitnije, to je da se priča o srpskom stradanju na Kosovu i Metohiji polako širi svetom. Roman je, kako kaže, priča o srpskom stradanju, priča koja može da promeni loše slike koje su stvorene o Srbima širom sveta.
„Ako Bog da, sabraćemo velika glumačka imena, za sada već imamo nekoliko glumaca koji su izuzetno zapaženi, a kostimograf je dobio Oskara. Znači, biće to jedna velika priča, koju ćemo probati da ispričamo celom svetu i meni je cilj da i film učini onoliko koliko je taj roman učinio. Da promeni neke stvari. Roman je uticao da nekoliko zemalja povuče priznanje Kosova i meni je to najvažniji deo priče, jer je to borba za moj zavičaj. Mi smo mala zemlja i u našim rukama imamo samo tu istinu i tu kosovsku tapiju, ali mislim da je to dovoljno da izađemo pred svet“, kaže Dželetović.
„Žetva“ je film o zločinu nad Srbima na Kosovu
Naš sagovornik ukazuje da su Srbi svuda prikazani kao loši momci i da je istina totalno drugačija. Dodaje da članove kosovske terorističke organizacije Zapad pokušava da prikaže u drugom svetlu zbog nekih svojih interesa, dok se oni mogu opisati jednom rečju — zločinci. Cilj njegovog romana i filma „Žetva“ jeste vapaj da se ti zlikovci kazne:
„Uzdam se u Boga da je greh koji su oni počinili tako velik, da će morati da progovore da olakšaju dušu i da ćemo saznati koliko tih srpskih srca kuca širom sveta. Imamo indicije da je do 2.500 Srba završilo kao žrtve trgovine organima, što je monstruozno. Čerečiti nekoga u 21. veku, a da svet ne sazna, to jednostavno ne može da prođe. Svako ko ćuti o zločinu, on je saučesnik.“
On objašnjava da je Nemac Johan došao na Kosovo i Metohiju, jer je dobio ime i prezime čoveka čije srce nosi, čoveka koji mu je spasao život. Prema Dželetovićevom svedočenju, Johan je mislio da je to srce zaveštano da bi finansijski pomogao porodici, nije znao da je taj čovek kidnapovan i da su sva njegova saznanja kasnije pokazala moć velike medijske blokade koja je rađena nad srpskim narodom.
„Svi ti vojnici koji su došli tamo, u prvi mah su imali naređenja da čuvaju Šiptare od Srba, a samim dolaskom na teren oni su se uverili da je tamo otvoren lov na Srbe, da Srbima može da se radi šta se želi i upravo u tom periodu su nestali mnogi ljudi i to pred očima međunarodne zajednice. Insistiram na tome da onoliko koliko Tači i Haradinaj, čije su ruke ogrezle u krvi srpskih civila, treba da odgovaraju, treba da odgovara i međunarodna zajednica koja je to dozvolila“, ističe naš sagovornik.
Uticaj filma može biti presudan
Filmski kritičar i teoretičar filma Božidar Zečević kaže za Sputnjik da nije ništa novo ako kaže da je uticaj filma ogroman i da može biti presudan, aludirajući na reviziju istorije koja se naročito tiče činjenica iz Drugog svetskog rata, a koja je novi trend na Zapadu, koji je potpuno politički motivisan:
„U njemu, nažalost, učestvuju i mnogi istoričari i zaodevaju se plaštom nauke tvrdeći sada potpuno apsurdne stvari i svedoci smo toga da se vrlo često u tu borbu, ako tako mogu da kažem, borbu mišljenja, upliće i film. Uloga filma je ogromna, on može biti presudan u ovakvim stvarima. Ipak, verujem da postoji jedno formirano mišljenje na Zapadu, kao paradigma, a trgovina organima i uopšte čitav niz strašnih činjenica u vezi sa njom još su izvan domašaja najšire javnosti. Kad to kažem, mislim pre svega na izveštaj Dika Martija, koji je dovoljno jasan svakome onome ko želi da čita i čuje istinu.“
Vraća se važna tema u žižu
Zečević kaže da bi jedan film koji bi govorio o zločinima Albanaca na KiM, znatno doprineo da se pažnja svetske javnosti okrene i prema ovom problemu.
„Ovakav film, bez obzira kakav će on ispasti, da li će to biti umetničko delo, da li će koristiti činjenice ili pokušati da manipuliše njima, svakako će ponovo postulirati tu temu i ja mislim da je to dovoljno. Reditelj Kampf mi nije baš mnogo poznat iz dosadašnjeg rada, nisam ni čitao roman Dželetovića i obećavam da ću to učiniti vrlo brzo, ali mi se čini da postoje pretpostavke da se ovim ostvari jedan ogroman uticaj na svetsko javno mnjenje“, naglašava sagovornik Sputnjika.
Prema njegovom mišljenju, najveći broj ljudi u svetu nikada nije ni čuo o ilegalnoj trgovini organima i zloglasnoj „žutoj kući“, kao ni o drugim zlodelima počinjenim na ovom prostoru, pa će film „Žetva“ za njih biti ogroman šok.
„Mislim da je taj šok dovoljan. Biće mnogo i onih koji će reći da je to sve izmišljeno, da je to sve srpska propaganda i tako dalje. Mi već imamo iskustva sa takvom vrstom reakcija i treba i njih očekivati. Generalno, mislim da je ovo vrlo pozitivna činjenica i da ona može da odjekne presudno u ovom slučaju“, zaključuje Zečević, dodajući da je ovo velik korak napred u saopštavanju istine o Kosovu i Metohiji i o saopštavanju jednog jezivog ratnog zločina koji se tamo dogodio.