Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u izjavi za Tanjug kaže da je iznos nadoknade najveći problem ako se neko zarazi.
U kompletnom javnom sektoru, kaže, nadoknada iznosi 100 posto zarade, osim u kulturi.
"Ovih dana vodimo sa ministarstvima finansija i kulture razgovore, da i radnicima u tom sektoru ako se zaraze virusom odsustvo sa posla ili bolovanje - bude nadoknađeno sa 100 posto", rekao je on.
Stav tog sindikata je da bi i samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan trebalo da poslodavac tretira kao neku vrstu povrede na radu.
"Ne znamo gde se ko zarazio, a možda je i na poslu. Značajnije je i za finansijske efekte firme, i po ostale zaposlene, da poslodavac isplati kompletnu nadoknadu zarade zaposlenom koji je u samoizolaciji, nego da zarazi ostale i onda dođe u situaciju da nema radnike koji će obavljati posao", kaže on.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić podseća da na početku epidemije nije bilo problema sa isplatom naknade od 100 posto za bolovanja jer su svi bili uplašeni i solidarni.
"Tada je 99,9 poslodavaca poštovalo isplatu od 100 posto, svima koji su bili kovid zaraženi, u samoizolaciji ili karantinu. U drugom delu epidemije počeli su da se pojavljuju problemi u praksi jer su pojedini računali takva bolovanja 65 odsto zarade, neki isplaćivali 100 procenata, a treći samoizolaciju retroaktivno tretirala kao korišćenje godišnjih odmora", kaže ona.
Dodaje da je bilo na stotine slučajeva izdavanja takvih rešenja za godišnji odmora i da se reagovalo parcijalno, upozoravajući poslodavce da krše Zakon o radu.
"Zbog ovakve situacije ASNS je uputio zahtev Ministarstvu rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti, ako je bolovanje onda je za sve, i nema nikakvih izuzetaka", kaže ona i dodaje da bi u tom aktu bilo poželjno da se navede da poslodavac koji je u mogućnosti može isplatiti nadoknadu u iznosu pune plate.
I Saveta samostalnih sindikata i ASNS smatraju da se rad na daljinu - odnosno zbog epidemije sve učestaliji rad od kuće mora dodatno regulisati.
Vuković kaže da u Savezu samostalnih sindikata smatraju da rad od kuće u uslovima epidemije ne bi trebalo regulisati izmenama zakona već kolektivnim ugovorima, jer postoje specifičnosti, a da bi trebalo da bude plod dogovora sindikata i poslodavaca.
"Bilo bi dobro da Unija poslodavaca sa reprezentativnim sindikatima što pre napravi kolektivne ugovore za sve grane realnog privatnog sektora koje bi regulisale ovo pitanje", kaže Vuković.
Dodao je i da je sindikalni zahtev da ne budu smanjene zarade dok su ljudi na radu na daljinu, osim umanjena za troškove prevoza i možda toplog obroka.
Kako je potvrdio ovih dana je stigla inicijativa iz sektora ugostiteljstva i hotelijerstva da sindikati i poslodavci naprave kolektivni ugovor.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da je početkom krize postalo jasno da nema pravnog akta koji reguliše rad od kuće.
Dodaje da Zakon o radu poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće pogotovo ne u vreme pandemije.
"Kad nema pravne regulativne, može da bude i ovako i onako, da od poslodavca zavisi kakva će rešenja doneti. Nije problem kada je poslodavac savestan, jer će funkcionisati po prirodi stvari, ali u mnogim drugim slučajevima, tu je niz problema", kaže ona.
Dodaje da bi Ministarstvo rada moralo što pre, čim se formira Vlada Srbije, da izmenama i dopunama Zakona o radu reguliše pitanje rada od kuće u uslovima pandemije.
Ona ističe da je to posebno važno jer ćemo još najmanje godinu dana morati da živimo na ovaj pandemijom izmenjen način i naglašava da je to isuviše dug period da bi rad od kuće imali neregulisan.
Pročitajte još: