To su naoružani do zuba pripadnici snaga bezbednosti bez oznaka, koji su se pojavili u ovim gradovima i već počeli da privode (i odvode u nepoznatom pravcu) najaktivnije učesnike sukoba, pljački i pokušaja zauzimanja federalnih institucija.
Predstavnici medijske zajednice i pristalice Demokratske stranke, nedvosmisleno su identifikovali izvor problema: prema njihovim procenama, za sve je ponovo kriv (iako indirektno) predsednik Rusije, od koga je Donald Tramp navodno pozajmio taktiku korišćenja „malih zelenih ljudi“ protiv političkih protivnika. Ovo nije metafora ili preuveličavanje, već suva izjava najrealnije medijske histerije u kojoj se američki predsednik optužuje za pokretanje vojne agresije u određenim američkim gradovima i državama, čije je rukovodstvo u Demokratskoj stranci i na sve moguće načine podržava one masovne akcije političkog nasilja koje već skoro dva meseca tresu Ameriku.
Situacija se zaoštrava i zbog činjenice da je Donald Tramp najavio početak svojevrsne „specijalne operacije“, tokom koje će se aktivnosti federalnih agencija za sprovođenje zakona proširiti (uključujući sva hapšenja antitrampovskih aktivista koji su umešani u nerede, vandalizam i političko nasilje).
„Predsednik Donald Tramp će poslati „veliki talas“ saveznih snaga bezbednosti u gradove širom SAD, da bi suzbio kriminal. Čikago i dva druga grada koja su pod kontrolom Demokrata, nalaze se na meti republikanskog predsednika usled porasta nasilja. Ali razmeštanje pripadnika snaga bezbednosti u Portlandu, država Oregon, ispostavilo se diskutabilnim. Lokalni zvaničnici kažu da su oni pojačali tenzije usred proteklih protesta: „Zakonitost i pravni poredak“ su postali ključne teme Trampove kampanje u novembru, javlja Bi-Bi-Si.
Tema „Trampove vojske“ i njene upotrebe u SAD, kao i njena potencijalna upotreba u unutarpolitičkoj borbi nakon izbora u novembru, zaista zabrinjava medijsku zajednicu. Na primer, ovako izgleda tematika glavne jutarnje emisije američkog televizijskog kanala „MSNBC“: „Raste zabrinutost zbog Trampove upotrebe malih zelenih ljudi“. Imajući u obzir to kako je Tramp pooštrio svoju retoriku i rasporedio nepozvane i kamuflirane savezničke trupe u gradove SAD, gosti programa „Morning Džo“ diskutuju o posledicama za američke gradove u toku predsedničkih izbora, za koje je Tramp već izjavio da će biti „namešteni“.
U okviru ove indukovane psihoze, u polju informacija se probijaju procene koje očigledno podsećaju na ludilo, ali u savremenim Sjedinjenim Državama ovo je standard političkog mišljenja. Na primer, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Kornel Majkl Dorf, ozbiljno upoređuje postupke američkog predsednika sa „aneksijom Krima“.
Glavni stručnjak za američke teme u autoritativnom britanskom finansijskom listu „Fajnenšl tajms“ Edvard Lus, posvetio je čitavu zaista negativnu kolumnu pod naslovom „Mali zeleni ljudi Donalda Trampa“ i odmah je postao heroj medija u inostranstvu.
Na osnovu ovoga se može izvući nekoliko zaključaka, od kojih su neki prilično uznemirujući, ali ima i zabavnih.
Prvo, ako već upoređujemo uslovne Portland i Čikago (to su gradovi koje su ustvari zauzeli „mirni demonstranti“ i u koje su uvedeni ili se uvode delovi saveznih struktura vlasti za suzbijanje nereda) sa uslovnim Krimom, a predstavnike američkih saveznih struktura vlasti sa ruskim „ljubaznim ljudima“, dobija se zaključak koji je vrlo neprijatan za američke novinare. Ako se u američkoj mitologiji pripajanje Krima Rusiji naziva „aneksija“ ili „okupacija“, a savremeni Portland i Čikago su proglašeni za nekakav „američki Krim“ koji se ne sme dati na milost Vašingtonu, tada su pristalice „demonstranata“, kao i lokalni gubernatori i gradonačelnici koji optužuju Trampa za vojnu agresiju — separatisti, protiv kojih američki predsednik ne samo da može, nego i mora koristiti sigurnosne snage, pa čak i vojsku.
Međutim, tako složena logička struktura je izvan nivoa političkog diskursa koji se sada američki standard. Novinarima je važno da uporede Trampa sa Putinom, ništa drugo ih ne zanima, i to uprkos činjenici da su, zapravo, ispitivanja javnog mnenja zahtevala od Bele kuće da „pošalje trupe“ u gradove u kojima čak gradonačelnici i gubernatori podržavaju anarhiju i razaranja.
„Otprilike 58 odsto registrovanih birača koje je anketirao Morning Konsult, podržavaju razmeštanje vojske kako bi pomogli policiji da odgovori na proteste; 33 odsto od 1624 ispitanika je reklo da „snažno podržavaju“ ovo, a samo 30 odsto je protiv“, saopštio je magazin „Forbs“ u junu, a od tada je ovaj procenat pristalica vojnog rešavanja, najverovatnije porastao, zajedno sa brojem leševa i spaljenih zgrada, a i snimci još jednog u nizu juriša „mirnih demonstranata“ na zgrade saveznog suda takođe ne doprinose simpatijama prema ljubiteljima uličnog nasilja.
A glavni zaključak iz ove priče izgleda zabrinjavajuće: američko društvo se i dalje aktivno priprema za činjenicu da će izbori u novembru biti održani uz obostrane optužbe za prevaru i da će se rezultat borbe za vlast utvrditi na američkim ulicama u okviru oružanih sukoba, uz primenu čitavog spektra oružja koje je na raspolaganju bezbednosnim snagama i odredima „mirnih militanata“. Sa Trampove strane mogu delovati naoružane do zuba pristalice Republikanske stranke, kao i predstavnici federalnih snaga bezbednosti vojnih jedinica koji su odani Tramu, a na strani Bajdena i „sistemskog“ dela američkog političkog establišmenta su „mirni militanti“, neki predstavnici regionalnih struktura vlasti (onih država koje kontroliše Demokratska stranka) i onaj deo vojske koji će ostati veran svojim generalima, koje su imenovali Obama ili Buš.
S jedne strane, takav razvoj događaja će dokrajčiti sve nade Vašingtona na svetsku hegemoniju. Ali s druge, SAD su važan element svetske ekonomije i vlasnik velikog nuklearnog arsenala, što izaziva određene strahove zbog rizika koji politička degradacija SAD stvara ostatku sveta.