Klimkin je na svojoj stranici na Fejsbuku izjavio da dolaze „krimski dani“. ON je podsetio da je 23. jula bila 80. godišnjica potpisivanja Velesove deklaracije kojom je objedinjeno odbijanje Sjedinjenih Američkih Država da priznaju Litvaniju, Letoniju i Estoniju kao deo SSSR-a. Te republike su se odvojile od Sovjetskog Saveza 90-ih.
„Mnogi ljudi nisu verovali u njihovu deokupaciju, nije bilo sankcija, samo jasan i dosledan stav. A naši baltički prijatelji su verovali i dobili ono što im pripada“, napisao je Klimkin, ali nije precizirao na koji način se ova deklaracija može povezati izlaskom baltičkih republika iz SSSR-a.
Bivši ministar takođe je naglasio da je ovih dana godišnjica potpisivanja još jednog dokumenta – „Krimske deklaracije“ iz jula 2018. godine, u kojoj Vašington ne priznaje Krim kao deo teritorije Rusije.
„Baltičke zemlje čekale su 50 godina. Mi nemamo toliko vremena. Moramo pretvoriti Krim u unutrašnji i spoljni problem Rusije, odnosno, postati bolji od Rusije i držati se istinskih prijatelja koji sa nama dele zajedničke vrednosti i zajedničku budućnost“, zaključio je Klimkin.
Ranije je američki državni sekretar Majk Pompeo objavio poruku na Tviteru, gde je govorio o „poluvekovnoj sovjetskoj okupaciji“ baltičkih država.
Ruska strana je više puta izjavljivala da ne može biti govora o okupaciji ovih teritorija od strane sovjetskih trupa. Ministarstvo spoljnih poslova primetilo da je prisajedinjenje Litvanije, Letonije i Estonije Sovjetskom Savezu bilo u potpunosti u skladu sa normama međunarodnog prava tog vremena.
Upotreba termina „okupacija“ je nekorektna, jer između Sovjetskog Saveza i baltičkih republika nije bilo vojnih dejstava, a trupe su uvedene na sporazumnoj osnovi i uz izričitu saglasnost tadašnjih vlasti u tim zemljama. Štaviše, u tim su državama su, dok su bile u sastavu SSSR-a (osim vremena okupacije od strane Nemačke) radili nacionalni organi vlasti.
Pročitajte još: