Naučnici sa Instituta za ponašanje životinja Maks Plank su, proučavajući vezu između uslova okoline i količine napora koje velike ptice ulažu u svoje letove, pričvrstili snimače podataka na andske kondore koji su im omogućavali da zabeleže svaki pojedinačni zaklop krila, kao i staze leta ptica.
Studija je otkrila da andski kondori mašu krilima samo u toku jednog procenta svog leta, najviše tokom poletanja i letenja blizu zemlje.
„Naši rezultati pokazali su da se količina ptica koje su mahale krilima nije bitno promenila vremenskim uslovima“, kaže koautorka studije Hana Vilijams sa Instituta Maks Plank.
„Ovo ukazuje da su odluke o tome kada i gde sleteti presudne, jer ne samo da kondori moraju da budu sposobni da ponovo polete, već bi i nepotrebna sletanja značajno povećala njihove ukupne troškove leta“, dodala je ona.