„Detaljno je razmatrana situacija u vezi sa promenom statusa Aja Sofije u Istanbulu. Naglašen je izuzetan kulturni, istorijski i duhovni značaj ovog jedinstvenog objekta svetske baštine“, navodi se u saopštenju.
Dvojica lidera takođe su istakla značaj očuvanja hrama kao zajedničkog društvenog dobra, simbola mira i sloge, dodaje se u saopštenju.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je 10. jula ukaz o pretvaranju Aja Sofije u džamiju. Ovim ukazom ukinuta je odluka osnivača savremene Turske, Kemala Ataturka, iz 1934. godine da se ova svetinja pretvori u muzej. Unesko i brojne zemlje širom sveta, kao i Ruska pravoslavna crkva, sa žaljenjem su reagovale na ovu odluku.
Prva molitva biće održana u petak, 24. jula.
Hram Svete Sofije, Aja Sofija, izgrađen je u šestom veku za vreme cara Justinijana. Predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač, ušavši u grad, obavio molitvu u ovog bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije.