Rusko poluostrvo Krim oduvek je imalo problema sa svežom vodom. Kada je Ukrajina postavila branu i tako blokirala Severni krimski kanal koji je obezbeđivao 85 odsto potreba za vodom na Krimu, situacija je postala još gora.
Sada je problem bar donekle rešen, bar kada je reč o Simferopolju. Ruska vojska je postavila sisteme mobilnih vodovodnih cevi. Jedna od njih, dugačka skoro 60 kilometara, snabdevaće Simferopolj vodom iz Tajganskog jezera u Belogorskom regionu Krima.
Specijalna jedinica inženjerijskog bataljona
Krim se zaista suočava sa problemima nedostatka sveže vode, posebno u sušnim letima nakon zima sa malo snega.
Zbog toga su se lokalne vlasti obratile za pomoći Ministarstvu odbrane Rusije.
U borbu protiv suše uključen je poseban bataljon zadužen za izgradnju cevovoda Južnog vojnog okruga i stručnjaci inženjerijskih službi Zapadnog vojnog okruga. U operaciji je učestvovalo više od 300 vojnika i 100 jedinica različite tehnike.
„Jedinice Južnog i Zapadnog vojnog okruga smontirale su više od 50 kilometara cevovoda u jednu liniju koja povezuje Tajgansko i Simferopoljsko jezero, dok ukupna dužina vodovodnih cevi iznosi više od 60 kilometara“, navodi se u saopštenju pres-službe Ministarstva odbrane.
Za to je bila zadužena specijalna inženjerijska jedinica koja se bavi izgradnjom cevovoda, koja nije toliko popularna, ali je veoma tražena. Broji oko 3.000 vojnika.
„Inženjerijska jedinica koja se bavi izgradnjom cevovoda je veoma vredna – oni, kao mravi, obavljaju svoj neprimetan, ali posao od globalnog značaja. U Avganistanu su postavili ogroman broj cevi, na hiljade kilometara. Sada je na Krimu bilo malo lakše postaviti cevovod nego u ratnim uslovima, ali s obzirom na brzinu izvršavanja zadatka, i to je podvig“, kaže ratni veteran, pukovnik Genadij Šorohov.
Podvig tokom opsade Lenjingrada
Kada je reč o podvizima ove jedinice, važno je spomenuti i njihovu aktivnost tokom blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu. Ispostavilo se da je u aprilu 1942. godine doneta odluka da se po dnu jezera Ladoga postavi cevovod kako bi se uspostavilo neprekidno snabdevanje grada, fronta i flote sa gorivom. Za pola meseca postavljen je cevovod dužine 29 kilometara, od čega je većina bila pod vodom na dubini od oko 12 metara. I to je bio „Put života“ za opkoljeni Lenjingrad.