U istom danu kad se Hoti vratio sa pregovora iz Brisela, Hašim Tači je stigao sa saslušanja iz Specijalnog suda u Hagu, posle četiri dana davanja iskaza. Kosovske medije je više zanimalo šta se dešavalo u Hagu, nego u Briselu, a zbog izjave savetnika kosovskog predsednika dovelo se u pitanje i samo Hotijevo učešće na pregovorima sa Beogradom koje je organizovala Evropska unija.
Hoti samo statista, dijalog u Briselu bez snage
Politikolog Stefan Filipović uveren je da je Hoti bio samo trenutna zamena, statista, umesto Tačija u pregovorima.
„Po meni, savim je opravdana izjava da Hoti nema podršku parlamenta niti nekog šireg političkog spektra na Kosovu. Pritom, ne mislim samo na opoziciju, već i na deo njegove stranke ali i stranke koju vodi Kadri Veselji (Hašim Tači) koji je i pomogao Hotiju da dođe na vlast,“ napominje Filipović.
U tom kontekstu, naš sagovornik kaže da se ovi pregovori mogu smatrati početkom nekakvih pregovora, tek da bi se reklo da možemo da razgovaramo. Jer, očigledno je da Hoti nema politički legitimitet niti podršku da o nečemu ozbiljnom pregovara u Briselu. Doduše, i teme o kojima se pričalo više puta su do sada otvarane.
„Rekao bih da su ovi pregovori održani tek da se učini EU, da joj se da na značaju, i da je vrate u život dajući joj malu geopolitičku infuziju kako bi pokazali da je živa i da postoji u okviru globalnih procesa,“ smatra sagovornik Sputnjika.
Nema nesloge, medijske bombe
Prištinski politički analitičar Ramuš Tahiri, međutim, ne misli da postoji nesloga između Tačija i Hotija i veruje da je izjava savetnika predsednika Hašima Tačija Adila Behramaja pogrešno protumačena. Takođe, on smatra da je Hoti bio u Briselu u dogovoru sa svim relevantnim političkim činiocima na Kosovu uključujući i Tačija.
„Tači i Hoti su imali susrete pre ovih pregovora u Briselu i sve je među njima dogovoreno. Osim toga, po ustavu, pregovore vodi Vlada, a samo završni čin, to jest, potpis nekog eventualnog sporazuma je na predsedniku. Ova izjava Tačijevog savetnika je više medijska razmirica, nego politička. Behramaj je hteo da kaže da nije moralno da Hoti ide na pregovore, dok nad Kosovom visi haški mač,“ objašnjava Tahiri.
Za mnoge, pa i za Filipovića, indikativno je to što je Tači izostao dva puta sa pregovora. Prvi put sa Ričardom Grenelom, specijalnim Trampovim izaslanikom za Kosovo, zbog objavljivanja predmeta optužnice, a drugi put zbog odlaska u Hag. Tahiri, s druge strane, smatra da nema mesta za teoriju zavere.
„Specijalni sud će raditi bar još deset godina i ljudi će odlaziti tamo, imaćemo i pritvaranja i odvođenja jer to sud radi. A ako bude potvrđena optužnica protiv Tačija, Kosovo će birati novog predsednika. To je sve jasno i nema mesta da se u pravnu priču meša neka teorija bez osnova,“ kaže Tahiri.
Čudno izbegavanje pregovora
Filipović se pita da li bi Tači uopšte i došao na razgovore u Brisel i da nije bio u Hagu, jer jer se čeka ishod predsedničkih izbora u Americi.
„Ovaj sud je oformljen 2015. godine i on je kosovski sud iako je smešten u Hagu. A podsećam da je u vreme kada je formiran, neka druga garnitura u Americi bila na vlasti. Ne znam da li je bilo potrebno baš pet godina da se pokrenu procesi. Zato u meni ovo sve izaziva skepsu. Da li ovo ima veze sa pravdom i pravom ili je čista politika vreme će pokazati,“ ističe Filipović.
Tahiri kaže da je Tači posle povratka iz Haga rekao da je tamo dao iskaz, ali je napomenuo da nije bilo pitanja vezanih za „žutu kuću“ i za posleratna dešavanja.
„Javnost ali i neki analitičari po nekad ovde pišu i govore da Tači želi da se amnestira u Specijalnom sudu ako bude pregovarač u dijalogu. To ne može i nije istina. Sud je sud, a politika je politika. To su dve odvojene sfere,“ ističe on.
Nije bilo pitanja o „žutoj kući“
Tahiri dodaje da Tači, dokle god sud ne donese odluku, neće učestvovati ni na kakvim pregovorima ili skupovima, pre svega iz moralnih razloga. Ali, i zbog činjenice da bi u slučaju potvrde optužnice, moglo da dođe do njegovog privođenja.
Inače, Tačijev savetnik je juče istakao da Hoti ne može zastupati ni svoje selo, a ne Kosovo, kao i da na dan kada predsednika zemlje saslušavaju o klevetama srpskog režima, Hoti samovoljno donosi odluku da pozdravi Vučića u Briselu.
„Hotiju je potpuno amputirano osećanje rodoljublja, a izgleda da ima i problem da se sastane sa predsednikom, iako je udaljenost između kabineta manja od 50 metara“, napisao je na svom fejsbuk profilu Tačijev savetnik.
Behramaj je dodao i da od 24. juna, kada je sastanak u Vašingtonu otkazan, zbog objave optužnice Kancelarije specijalnog tužioca, Hoti nije rekao nijednu reč podrške predsedniku, iako je imao vremena da čestita pobedu Liverpulu.