Pre samo 200 godina, „hodajuća“ riba je bila česta u Australiji – gde se kupala u toplim, obalnim vodama Tasmanije. Godine 1802. francuski prirodnjak Fransoa Peron ubio je prvi primerak ovog čudnog bića u jugoistočnoj Tasmaniji.
Sada je Peronov uzorak (koji možete videti ovde) jedini primerak preostao za proučavanje. Uprkos obimnim podvodnim istraživanjima duž australijske obale, glatka „hodajuća“ riba nije „viđena više od 200 godina“, što znači da je Peron bio jedini naučnik koji ju je uhvatio, pokazalo je istraživanje iz 2017.
Sa izumiranjem glatke „hodajuće“ ribe, opstaje samo 13 drugih vrsta „hodajućih“ riba. Sve te ribe žive na morskom dnu, gde koriste peraje poput ruku da bi „šetale“. Te ribe su sada izuzetno retke.
Ribe sa rukama su morske ribe. „Hodajuće“ ribe imaju jedan trik koji oduševljava naučnike: njihove bebe nemaju fazu larve. Umesto toga, ribe rađaju na morskom dnu potpuno formirane „maloletnike“, prenosi Lajv sajens.
One su „kućne muve“, nemaju veliko stanište. Drugim rečima, ako su njihove oblasti uznemirene, nemaju gde da idu. Većinu svog vremena provode sedeći na morskom dnu, s povremenim pomeranjem od nekoliko metara ako ih nešto uznemiri. Pošto im nedostaje faza larvi, one se ne mogu raširiti na nove lokacije - i prema tome, populacije ove ribe su veoma lokalizovane i podložne pretnjama.
Prema Uniji za očuvanje prirode, ribama šteti ono što inače ugrožava morski život, ribolov, zagađenje, širenje invazivne severne pacifičke obale i uništavanje staništa. Konkretno, istorijski ribolov u regionu do 1967. godine doveo je do smrti mnogih „hodajućih“ riba, uglavnom isušivanjem staništa riba i prilovom (bacanjem nenamerno ulovljene ribu, što često dovodi do smrti tih riba).
Unija je u svom Projektu očuvanja „hodajuće“ ribe proglasila je glatku „hodajuću“ ribu izumrlom, i to tvitom od 19. marta kada je ažurirana listu riba sa rukama.
U međuvremenu, niko nije prijavio da je srodne ribe video više od decenije, napomenuto je u projektu. Ali postoji nada za drugu vrstu, crvenu „hodajuću“ ribu (na slici gore). Ta vrsta ima dve poznate populacije kraj jugoistočne obale Tasmanije, a sada se mlade crvene „hodajuće“ ribe uzgajaju u rezervatu u Tasmaniji.