„Situacija u Libiji postaje sve napetija, jer je pregovarački proces zašao u ćorsokak. Da Turci nisu uveli svoj kontigent na teritoriju Libije, da nisu isporučivali oružje i militante, Egipat ne bi morao da razmatra opciju vojnog mešanja u libijski konflikt“, rekao je Roščin.
Prema rečima eksperta, Egipat nije zainteresovan da njegov sused bude pod turskom okupacijom.
„Zato je sad ključna borba za grad Sirt, koji se nalazi na granici Tripolitana i Kirinaike, gde je baziran maršal Haftar. Ako Turci uspeju da zauzmu Sirt, otvoriće im se put ka Bengaziju. To znaju u Egiptu, zato Kairo razmišlja da pomogne Haftaru“, objašnjava ekspert.
Pritom, odnosi Kaira i Ankare se mogu ozbiljno promeniti ako se egipatska vojska sudari sa turskim vojnicima.
„Ranije su dve strane bile konkurenti u sferi turizma, a sada u sferi spoljne politike. Međutim, za razliku od Turske, za Egipat je situacija u Libiji pitanje nacionalne bezbednosti zbog dužine kopnene granice“, naglasio je ekspert.
Osim toga, sukob između Kaira i Ankare ima istorijski kontekst.
„Turska vidi u Egiptu koloniju Osmanske imperije koja je uspela da se oslobodi. Međutim, sada Turska ponovo prilazi egipatskoj granici: zato situacija nije optimistična“, zaključio je Roščin.
Ranije je libijski parlament dao odobrenje Egiptu da se umeša u konflikt u Libiji.
U Libiji traje sukob između Vlade nacionalnog sporazuma Fajeza Saradža, koja kontroliše Tripoli i teritorije na zapadu zemlje, i Libijske nacionalne armije (LNA) pod komandom Halife Haftara, koja sarađuje sa parlamentom koji zaseda na istoku zemlje. Vladu nacionalnog jedinstva podržava Turska, a LNA — Egipat.