Nikola Tesla, srpski pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, rođen je na današnji dan pre 164 godine.
Rođen je u oluji
Nikola Tesla rođen je oko ponoći, između 9. i 10. jula 1856. godine tokom snažne oluje sa gromovima. Prema porodičnoj legendi, babica je usred porođaja mahala rukama i munje proglasila lošim znakom. Ovo dete biće dete tame, rekla je, na šta je majka odgovorila: „Ne. On će biti dete svetlosti“, piše b92.
Imao je sjajan smisao za humor
Humor je odlika gotovo svih velikih umova, jer je Tesla po pričama njegovih najbližih saradnika bio vrlo duhovit čovek. Često je pričao zanimljive i duhovite priče, a njegovi prijatelji su uživali da budu u njegovom društvu.
Razvio je ideju za tehnologiju pametnih telefona 1901. godine
„Tesla je možda imao sjajan um, ali nije bio tako dobar u realizaciji svojih planova“, rekao je Karlson.
U trci za razvojem prekookeanskog radija, Tesla je svom poslovnom partneru Džej Pi Morganu opisao novo sredstvo instant komunikacije, koje je podrazumevalo prikupljanje telegramskih poruka, upućivanje u laboratoriju, gde bi ih šifrirao i dodelio im nove frekvencije.
„Ta frekvencija bi se emitovala na uređaju koji bi vam stajao u ruci“, objasnio je.
Drugim rečima, Tesla je zamislio pametni telefon i bežični internet, rekao je Karlson, dodajući da je od svih njegovih ideja ta bila ona koja ga je zaustavila u njegovom putu.
Fotografsko pamćenje i strah od bakterija
Tesla je imao ono što je poznato kao fotografsko pamćenje. Bio je poznat po tome što je memorisao knjige i slike i „skladištio“ vizije za izume u svojoj glavi. Takođe je imao snažnu maštu i sposobnost vizuelizacije u tri dimenzije, koje je koristio za kontrolu zastrašujućih živih noćnih mora, od kojih je patio kao dete.
„To ga je delom činilo mističnim i ekscentričnim likom popularne kulture“, kako je rekao V. Bernard Karlston, autor jedne od knjiga o Tesli.
Takođe je bio poznat po prekomernim higijenskim navikama.
„Protresao“ je Marka Tvena
Jedna poznata legenda o ekscentričnom Tesli bila je da je u laboratoriji na Menhetnu imao „zemljotresnu mašinu“ koja je uzdrmala njegovu zgradu i zamalo srušila komšiluk tokom eksperimenata. Teslin uređaj nije zapravo bio to, rekao je Karlson, već oscilator visoke frekvencije. Klip postavljen ispod platforme u laboratoriji snažno se tresao dok se kretao još jedan eksperiment efikasnije struje.
To nije srušilo blok zgrada, rekao je Karlson, ali je „protresao Marka Tvena“. Tven je bio poznat po probavnim problemima, pa ga je Tesla, koji je Tvena poznavao preko kluba za gospodu, pozvao da dođe kod njega. Naredio je Tvenu da stoji na platformi, dok je on okretao oscilator. Nakon otprilike 90 sekundi, Tven je skočio sa perona i potrčao prema toaletu.
Pročitajte još: