Izložba „Nezaustavljiv hod Crvene armije na putu ka Berlinu“ sadrži stotinak nikad viđenih fotografija pronađenih posle sedam decenija u starim fondovima „Borbe“. Bjelajac veruje da su one pripremane za prikazivanje u Jugoslaviji 1947. za drugu godišnjicu završetka rata, ali su zatim sklonjene i nikada nisu izložene. Fotografije, objašnjava za Sputnjik istoričar i stručni konsultant izložbe, prikazuju kontraofanzivu sovjetske armije koja počinje od pada Staljingrada, preko Sevastopolja, Ukrajine, Rumunije, delova Jugoslavije, Mađarske, Čehoslovačke i same Nemačke.
Fotografije ležale sedam decenija zaturene iza kase
Novinar „Večernjih novosti“ Dragan Vujičić kaže da su fotografije slučajno pronađene pre oko godinu i po u foto dokumentaciji "Borbe", koja je verovatno najbolja u zemlji.
„Zvuči anegdotski, ali našem kolegi je zapalo nešto iza kase teške dve tone i kad ju je jedva pomerio našao je koverte sa slikama. Odmah smo shvatili da su iz rata i da je neko morao ići u susret smrti i slikati sve to“, priča Vujičić.
Ovo je, kako kaže, faktički izložba koju je tadašnja Jugoslavija mogla da vidi da nije došla Rezolucija Informbiroa, a neko ko ju je spremao nije hteo da slike prijavi šefovima nego se setio da ih stavi iza kase računajući da će jednom nekom zapasti iza nje kutija cigareta.
Koliko su dragocene fotografije, prema rečima Vujičića, otkrio je Artjom Hutorski iz Besmrtnog puka koji je, kada ih je video, rekao da su u Rusiji za njima dugo tragali.
Izložbu, koju je organizacija Besmrtni puk već digitalizovala, prvo će videti građani Srbije a onda ide u Rusiju.
„To je 98 divnih slika, a da je takvih bilo više ne bi bilo ni pokušaja revizije istorije. Tu se vidi kakva je to bila epopeja, a kad se stavi u kontekst da je SSSR izgubio u ratu 27 miliona ljudi, a Britanija 400.000 vidi se ko je dobio Drugi svetski rat“, navodi ovaj novinar.
Kako bi se osećali saveznici da neko ruši spomenike u Normandiji
Istoričar Mile Bjelajac konstatuje da do pre desetak godina uprkos Hladnom ratu niko nije osporavao doprinos Sovjetskog Saveza oslobođenju Evrope.
„Najkraće odgovor zašto je sada drukčije jeste da se to uklapa u trend novog hladnog rata koji se evidentno vodi protiv današnje Rusije i njenog predsednika kao simbola novoosvešćene ruske države koja se uzdigla i ekonomski, i kao faktor na međunarodnoj sceni“, ocenjuje naš sagovornik.
Kako kaže, u tom hladnom ratu ne biraju se sredstva da se negiraju činjenice koje je istoriografija odavno postavila.
„Bilo bi smešno da nije tragično da se ne cene toliki milioni sovjetskih žrtava. Pitajte preživele logoraše Aušvica kako su se oni osećali kad su bili oslobođeni. A tu pobedu je neko trebalo da stvori. Treba zapamtiti sve one koji su pali na oltar te pobede, i to je jedina prava poruka svima u svetu“, poručuje Bjelajac.
On ima još jedno pitanje za sve one pokušavaju da prekroje istoriju Drugog svetskog rata i minimizuju ili prećute doprinos Sovjetskog Saveza:
„Kako bi se osećali saveznici da jednog dana neka francuska vlast počne da ruši memorijale u Normandiji kao što su pojedine opštine u Češkoj dozvolile sebi da se ruše ili premeštaju spomenici sovjetskim maršalima kao što je Ivan Konjev ili da to postane deo nekih muzeja strave i užasa komunističkog vremena. Takva teza zaista je nezamisliva“, primećuje Bjelajac.