Ovako politikolog Aleksandar Pavić komentariše protestnu notu koju je Turkovićeva uputila Beogradu zbog presude bivšem komandantu tzv. Armije BiH Huseinu Mujanoviću, osuđenom na 10 godina zatvora za ratni zločin počinjen nad Srbima, smatrajući da je to visoka kazna za ratni zločin.
Mujanović je bio optužen za zlostavljanje srpskih civila u logoru u mestu Hrasnica u Sarajevu tokom 1992. godine. Po optužnici Tužilaštva za ratne zločine, Mujanović je, kao upravnik vojničkog pritvora snaga Armije BiH držao zatvorene oko 30 srpskih civila, bez zakonskog osnova i bez odluke nadležnog organa. Prema optužnici, Mujanović je postupao nečovečno prema zatvorenicima i zlostavljao ih usled čega je njih šest preminulo..
Održati sliku da su Srbi najveći agresori
Pavić za Sputnjik kaže da se u rad srpskog pravosuđa upliću još od devedesetih godina, kao i da je to uvek dolazilo sa Zapada. On tvrdi da nije samo reč o mešanju u rad pravosuđa, nego i u rad svih srpskih institucija, pogotovo od Petog oktobra. Ali ono što, prema njegovim rečima, treba primetiti u konkretnom slučaju jeste da Bosna i Hercegovina i Hrvatska apsolutno ne žele da dozvole Srbiji da se bavi ratnim zločinima počinjenim na tlu bivših jugoslovenskih država, zato što one žele da zadrže monopol ne samo nad suđenjima, nego i nad ustaljenim narativom:
„Oni neće da dozvole da stvar izmakne kontroli, pa da bude suđenja svima koji su optuženi za ratne zločine, a to bi značilo za sve tri strane, i Srba, i Hrvata, i Muslimana, tokom ratova devedestih godina. I zato im je jako važno, kao i njihovim zapadnim mentorima, da njihova pravosuđa u Sarajevu i Zagrebu budu ta koja praktično isključivo kontrolišu suđenja i uopšte optužnice za ratne zločine izvan Srbije, to jest u Hrvatskoj i BiH. Zato što opet mora da se zadrži slika da je Srbija agresor na prvom mestu, i Srbi da su agresori i da su počinili one najteže i najviše zločina. A ovakvi postupci Srbije prete da ugroze tu sliku.“
Protestna nota unapred imala zeleno svetlo
Sagovornik Sputnjika dalje ukazuje da je pravosuđe za ratne zločine i ratna dešavanja politizovano, te da će reakcija Brisela zavisiti od toga šta bude procenjeno kao politički prohodnije što se interesa Evropske unije tiče.
„Šta god bude reakcija iz Brisela to će biti politička, a ne pravna reakcija. Takođe me ne čudi nimalo što se Turkovićeva obraća Briselu, zato što su oni navikli na tu zapadnu podršku, jer oni bez nje ne bi ni postojali, njima je to glavno uporište. Prema tome, to uopšte nije iznenađenje, ono bi bilo da se nije obratila Briselu. I time se naravno opet vidi, čim malo zagusti, čim ne mogu da sprovode onakvu politiku na kakvu su navikli iz Sarajeva, odmah krene tužakanje po zapadnim prestonicama“, smatra Pavić.
Prema njegovom mišljenju, nije isključeno da je protestna nota BiH unapred dobila zeleno svetlo od strane Evropske unije, i naglašava da je ovo još jedan vid pritisaka na Srbiju:
„Ovo je sve deo pritisaka na Srbiju vezano za Kosovo i Metohiju, i vezano za njene veze sa Rusijom i Kinom. Tako da, kada se malo razgrnu stvari, u osnovi svega ovoga je politika i politički interes.“
Povodom protesne note ministarke spoljnih poslova BiH, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je apsolutno neprihvatljivo i van svake diplomatske prakse da se nota Ministarstva spoljnih poslova BiH, upućena MSP-u Srbije, objavi u medijima, a da se tek nakon toga dostavi Beogradu, i to slanjem mejla i dodao da se Srbija nikome neće izvinjavati što je osudila one koji su ubijali Srbe.
Srpski član predsedništva BiH, Milorad Dodik tim povodom je rekao da mešanje u pravosuđe jedne suverene zemlje kao što je Srbija može samo negativno i destabilizujuće da utiče na dobrosusedske odnose i međusobnu saradnju.