„Ne događa se da se pojavi žarka želja za šetnjom, ali postoji nešto drugo – nakuplja se zasićenje od zatvorenog prostora“, rekao je Vagner obraćajući se s Međunarodne svemirske stanice.
On je naveo da neko ko je dospeo u odred kosmonauta ne može da sakrije klaustrofobiju, ukoliko se ona pojavi. Pojava te vrste straha se uočava tokom obuke i treninga na Zemlji.
Kosmonaut je naveo da bi čoveku koji pati od klaustrofobije bilo veoma teško da radi u otvorenom kosmosu, pošto su skafanderi koje nose kosmonauti kao mali kosmički brodovi, unutar kojih ima veoma malo prostora.
Šta je gotovo nemoguće u bestežinskom stanju
Govoreći o životu u bestežinskom stanju Vagner je otkrio da je veoma teško naslikati nešto u takvim uslovima, ili izvesti da rukopis bude lep.
Prema njegovom mišljenju, najteža stvar u životu na orbiti jesu izolacija i svakodnevni uslovi života.
„Najteža stvar za mene je, verovatno, izolacija, duga izolacija u zatvorenom prostoru. I, verovatno, uslovi života. Mada se čovek na sve navikne“, objasnio je Vagner.
On je priznao da će mu, kada se bude vratio na Zemlju, što je planirano za 22. oktobar, najviše nedostajati dnevni i noćni prizori iz iluminatora.
„Druga stvar koja će mi nedostajati jeste bestežinsko stanje. Ovde bez napora mogu da napravim salto ili bilo koji drugi akrobatski element. Za to nije potreban nikakav napor“, dodao je kosmonaut.