Veštica, Lepa Vlajna i raspeti Isus ispod Homoljskih planina

Na teritoriji Kučeva ima najviše jama i pećina u Srbiji, čak 14. ali samo dve imaju turističku stazu. Predstavljamo vam tri najlepše i najpoznatije: Ceremošnju, Ravništarku i Dubočku pećinu.
Sputnik

Ceremošnja je prva pećina u opštini Kučevo koja je otvorena za posetioce 1980. godine. Sakrivena ispod najvišeg vrha Homoljskih planina, Štubeja, pleni lepotom.

„Ovu našu pećinu krase tri prelepe kitnjaste dvorane, jedan kanal ili hodnik. Ukupna dužina ove turističke staze u pećini je 431 metar“, objašnjava Ljubiša Petrović, pećina Ceremošnja, prenosi RTS.

U Ceremošnji će vas dočekati lepa Vlajna i njen mali mladoženja, proći ćete pored kamenog vodopada u Areni, do raspetog Isusa. 

Pećina Ceremošnja prepuna je nakita koji je stvorila priroda, ali među svim ovim ukrasima izdvaja se jedan. Stub visok devet i po metara je i zaštitni znak Ceremošnje, a zove se „Na večnoj straži“.

U Ceremošnji je temperatura ista i zimi i leti, oko osam stepeni, pa će vam posle obilaska dobro doí okrepljenje specijalitetima Homolja.

Veštica, Lepa Vlajna i raspeti Isus ispod Homoljskih planina

Pazite se veštice

Samo par kilematara dalje je Ravništarka. Ovu pećinu otkrio je 1897. godine Jovan Cvijić, a za posetioce je otvorena 2007. Duga 560 metara, i posebna po tome što ima i ulaz i izlaz. 

„Postoje priče da je zla veštica ovde začarala mnoge Ravništarce, tako da su oni ostali ovde u nekom pećinskom nakitu, kao mali ljudi koji su zamrznuti u vremenu“, kaže Klara Morača iz Turističkog info-centra Kučevo.

U kompleksu Ravništarke postoje i bungalovi za smeštaj gostiju. A, ukoliko volite aktivan odmor, domaćini su se i za to pobrinuli.

„Imamo obeleženu biciklističku stazu, planinarsku stazu ko želi da ode do najvišeg vrha Homoljskih planina, Štubeja, postoji biciklistička staza duga 14 kilometara“, navodi Nebojša Brsanović, v.d. direktora TO Kučevo.

A kao treću obiđite najveću Dubočku pećinu. Do nje doduše nije lako stići, ali ćete ostati bez daha kada stanete ispred impozantnog ulaza, visokog preko 20 metara.

„Ulaz je jednog gigantskog karaktera, što znači da posetioci u stvari posećuju samo prilazni deo, odnosno njen ulaz koji negde do 130 metara prima dnevno svetlo“, kaže Klara Morača.

Sa 2.275 metara hodnika, Dubočka pećina je najduža u Srbiji. Još uvek nije u potpunosti istražena, pa je pravi izazov za speleologe i avanturiste.

Komentar