Našeg poznatog stručnjaka za strna žita, Maleševića, trećeg dana žetve smo zatekli u selu Aradac kod Zrenjanina dok je obilazio parcele pod pšenicom kojima ova godina nije bila naklonjena.
Rod manji od planiranog
Jaka suša tokom jeseni, godina bez padavina od januara sve do maja, a potom učestale kiše sa olujama koje su dovele do velikog poleganja useva su učinile da će rod na posejanih 570.000 hektara iznositi oko 2,4 miliona tona.
„Prema tome, ovo je krajnje nepovoljna godina za proizvodnju pšenice i svi čekamo da se žetva što pre okonča, jer sada svaka sledeća kiša sigurno dovodi do novih gubitaka i do pogoršanja kvaliteta", kaže sagovornik Sputnjika.
Iako će i ovaj umanjeni rod biti dovoljan da podmiri naše godišnje potrebe za hlebnim žitom od oko 1,8 miliona tona, a ostatak otići u izvoz, vremenske neprilike nisu jedini problem sa kojim su suočeni ratari.
„Ja odajem priznanje poljoprivrednicima da su oni ipak uspevali da primene agrotehničke mere, ali to im se, na žalost, neće isplatiti jer je ponuđena cena sada na početku veoma niska i ne pokriva ni polovinu troškova koje su imali“, konstatovao je Malešević.
Niska cena će morati da bude korigovana
Ta ponuđena cena je 15-16 dinara po kilogramu pšenice, što je smatra on neodrživo jer bi jedina realna cena bila makar 20 dinara. Pa ni ona, kako napominje, ne može da pokrije sve troškove ako prinos nije iznad pet tona po hektaru. Zato sagovornik Sputnjika veruje da će cena kasnije biti korigovana, tim pre što su vremenske neprilike uticale na rod pšenice u svetu, a pogotovo u Evropskoj uniji, gde je neće biti dovoljno. I u našem komšiluku, Rumuniji i Mađaraskoj, suša je bila još izraženija nego kod nas, tako da će pšenica biti na mnogo većoj ceni krajem godine, smatra naš sagovornik.
To će, međutim, biti od koristi onima koji će finansijski biti u stanju da sačekaju bolju cenu. Nedostatak sredstava je, pak, razlog što ratari primenjuju tek jedan deo agrotehničkih mera. Zbog toga mineralna ishrana najčešće nije dobro izbalansirana, kako bi pored azota i fosfor i kalijum blagovremeno bili uneti u zemlju tokom jeseni, pre setve. Kasnije to, kako kaže naš sagovornik, nema puni efekat.
Razlog za neblagovremenu primenu mera vidi i u zastareloj mehanizaciji kojom raspolažu pogotovo mali proizvođači.
Malešević, uz to, napominje da bi u slučaju primene odgovarajućih agrotehničkih mera ratari manje morali da gledaju put neba, ne oslanjajući se samo na njegovu milost.
„Neka poboljšanja bi mogla da se urade. To je da se ispoštuju osnovne tehnološke mere. Blagovremena i kvalitetnija setva može da obezbedi bolje ukorenjavanje biljaka i manju zavisnost od rasporeda padavina. Optimalna upotreba mineralnih đubriva, takođe, poboljšava hranidbeni bilans i manju potrošnju vode u toku vegetacije, tako da i to utiče na stabilniji razvoj i manju zavisnost od agroekoloških uslova. Blagovremena prevencija bolesti – sve to može da doprinese da biljke lakše podnesu stresne uslove, osim visokih temperatura“, precizira ovaj stručnjak, koji je pre odlaska u penziju bio na čelu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Potrebno i razumevanje države
Ipak ni te mere nisu svemoguće. On napominje da pšenica kao kultura ne podnosi visoke temperature, jer, kako objašnjava, sa onima većim od 30 stepeni ona jako ubrzava tok vegetacije i u tom slučaju ne može da formira potencijal za dobar prinos.
Sagovornik Sputnjika zato smatra da bi država morala da pokaže veći interes za poljoprivrednike i za primarnu proizvodnju, da im pomogne sa nekim podsticajima.
To je ilustrovao velikom potrošnjom goriva u poljoprivredi. Naši poljoprivrednici plaćaju punu cenu goriva, kao i svaki vozač automobila, a na hektar zemlje se potroši od 80 do 100 litara, što je veliko opterećenje, kaže Malešević.