Jedan od centara za obuku četvoronožnih stručnjaka smešten je na poligonu vatrogasno-spasilačkog centra u Moskvi. Spasilac i kinolog (stručnjak za pse) Julija Tihonova ispričala je za portal mos.ru kako prolaze treninzi, a pomagala joj je Danja — beli švajcarski ovčar.
„Ovde postoji osam timova za treniranje pasa. U svakom se nalazi jedan kinolog i jedan pas. To su sve naši lični psi. Vodimo ih kući i pridružuju nam se na dužnosti“, rekla je Julija.
Gadžeti i njuh pomažu
Na poligonu ima mnogo terena sa imitacijom vanrednih situacija. Na primer, platforma na kojoj psi treniraju da traže ljude ispod ruševina. Nakon obavljenog posla, sledi nagrada za psa, uglavnom neka poslastica.
„Za njih je to igra, ali istovremno oni shvataju da rade“, objašnjava Julija.
Potraga za ljudima izgubljenim u šumi je glavni deo posla psa-spasioca. Danja ima samo tri godine, ali tokom svoje službe već je uspeo da spasi čoveka. On se izgubio u drveću koje je bilo oboreno olujom, ali je uspeo da pozove spasioce.
Sada skoro svi telefoni imaju ugrađeni navigator, ali ni to ne može uvek da pomogne da se izađe iz šume. Ali kada su poznate približne koordinate, možete da suzite radijus pretrage.
Kinolozi takođe koriste pametne uređaje. Na primer, na Danju kače navigator, koji pomaže Juliji da vidi gde se nalazi pas ako je potrčao daleko. Ovo je veoma korisno za rad na velikim teritorijama, u gustim šumama i kada je noć.
Kako psi postaju spasioci
Obično psi dolaze u službu kad imaju jednu i po do dve godine. U ovo doba ih je najbolje obučiti, mada se mogu dresirati i odrasle životinje.
Danja je dospeo u spasilačke vode još kao štene. Kada je Julija otišla da odabere svog štićenika, on joj je odmah privukao pažnju. Ali svideti se kinologu je samo pola posla. Glavno je proći specijalno testiranje. Nije svaki pas pogodan za pretragu. Pas ne treba da bude agresivan, ni da se boji drugih ljudi. Pored toga, psu treba da bude zanimljivo to što radi.
Testiranjem se utvrđuju sposobnosti životinje i daju se preporuke na osnovu rezultata. Ako pas nije pogodan za potragu ljudi, on se može koristi za pronalaženje eksploziva ili za spašavanje ljudi na vodi.
Da bi četvoronožni spasioci bili u formi, potrebno ih je stalno trenirati. Za to na poligonu postoje različite sprave i mašine. Pored toga, kinolozi i psi svake nedelje održavaju trening na terenu u šumama, napuštenim zgradama i ruševinama.
Psi polažu test za kvalifikaciju jednom godišnje. To uključuje ispite za poslušnost, spretnost, traženje žrtava u prirodnom okruženju i tehnogenom objektu.
Šta ume kinolog?
„Kada sam počela da radim kao spasilac-kinolog, shvatila sam da ta profesija nije ništa lakša od običnog spasioca. Mnogo vremena trošite na treninge. Pored toga, niste odgovorni samo za svoje sposobnosti, nego i za sposobnosti svog psa“, kaže Julija Tihonova.
Spasilac-kinolog poseduje mnogo veština. Na primer, znanja iz topografije ili orijentacija po zvezdama (u slučaju da uređaju prestanu da rade). Pored toga, čovek koji je u potrazi mora da razume kak razmišlja izgubljena osoba.
„Kinolog takođe mora da razume kako se širi miris, kako „funkcioniše“ vazduh. Potrebno je proračunati kuda možete poći sa psom, gde treba da mu pomognete, i gde ni u kom slučaju ne bi trebalo da ga pustite“, ističe Julija Tihonova.
Psi su kao ljudi
Druželjubivost pasa za potragu omogućava im da učestvuju u dobrotvornim projektima. Na primer, kinolozi sa svojim kućnim ljubimcima posećuju decu koja se leče u bolnicama i pričaju im o poslu spasilaca. Psima se sviđa druženje sa decom.
Između pasa takođe postoje odnosi koji su slični ljudskim. Sa nekima su prijatelji, a nekoga od kolega ne podnose. Ali to ne utiče na njihov posao.