„Prema mom razumevanju stvari, radi se o pogrešnom razumevanju onoga što je on rekao, navodi profesorka Mitrović. Gotovo mi je neverovatno da je on misleći na podsticaje za oživljavanje ekonomskih veza između Beograda i Prištine imao na umu specijalnu ekonomsku zonu u Šenženu“, dodaje Mitrovićeva, koja je jedan od najvećih srpskih stručnjaka za ekonomiju Kine, gde je bila i u diplomatskoj službi.
Profesorka Mitrović podseća da je specijalna ekonomska zona u Šenženu nastala avgusta 1979, kao rezultat odluke kineskih vlasti da počnu da eksperimentišu sa kapitalističkom privredom. U to vreme, još uvek zatvorena Kina, sa snažnom centralnom privredom u državnom vlasništvu pokreće eksperiment sa Šenženom kako bi privukla strane investitore, učila od stranih menadžera i privukla tehnologiju.
Zone poput Šenžena bile su pod posebnom upravom, imale su poseban pravni i ekonomski status i imale su posebnu ulogu u sprovođenju politike „jedna zemlja, dva sistema“.
„Vrlo je teško, gotovo nemoguće, videti ikakvu paralelu, između tog kineskog projekta i nastojanja da se nešto uradi po pitanju osnaživanja ekonomskih veza između, kako Grenel kaže, Kosova i Srbije, odnosno republike Srbije i njene južne pokrajine pod upravom UN“, navodi Mitrovićeva.
Ona smatra da je Grenel u intervjuu koji je dao američkoj televiziji Njuzmaks mislio na „mini Šengen“, ali da je došlo do nerazumevanja, pošto se Šenžen i Šengen u američkom engleskom slično, gotovo identično izgovaraju. Ali, kada bismo govorili i o mini – Šengenu, inicijativi koja je nastala u Beogradu, pomoću koje bi se otvorio prostor za slobodan protok kapitala, ljudi i privrede među zemljama zapadnog Balkana, opet bismo došli do problema kada je u pitanju Kosovo i Metohija, smatra Mitrovićeva.
„Kada je u pitanju Kosmet, gde nemate slobodu kretanja, gde imate drastično uzurpiranje imovine SPC, državne imovine Srbije, imovine tamošnjih Srba, tu je pomalo apsurdno govoriti o ovome“, kaže Mitrovićeva.