On je pojasnio da je ruska strana jednostrano raskinula sporazume o razmeštanju Crnomorske flote na Krimu.
„Smatramo da oni treba da ostanu na snazi, budući da pravne procedure nisu bile poštovane, a Rusi su narušili međunarodno pravo“, dodao je Bodnar.
Prema njegovim rečima, Rusija duguje oko 100 miliona dolara, ali od 2014. godine nikakvih isplata nije bilo.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Crnomorska flota je ostala u sastavu ruskih oružanih snaga, uprkos pretenzijama kijevskih vlasti. Pitanje je konačno rešeno 1997. godine u okviru „Velikog sporazuma“ o prijateljstvu i saradnji, koji su potpisali bivši ruski predsednik Boris Jeljcin i njegov ukrajinski kolega Leonid Kučma.
Između ostalog, sporazum je obuhvatio tri dokumenta koja regulišu parametre dela Crnomorske flote, uslove za njen boravak na Krimu i finansijska pitanja vezana za razmeštanje. Sporazum je obezbedio strateško partnerstvo strana „na osnovu principa uzajamnog poštovanja, suverene jednakosti, teritorijalnog integriteta, nepovredivosti granica, mirnog rešavanja sporova, neupotrebe sile ili pretnje silom, uključujući ekonomske i druge metode pritiska“. Period važenja je deset godina nakon čega sledi automatsko produžavanje, osim ako strane ne budu protiv toga.
Predsednici Rusije i Ukrajine su 2010. godine potpisali Harkovski sporazum o produženju zakupa baza za brodove Crnomorske flote na Krimu na 25 godina od 2017. godine. Nakon povratka Krima 2014. godine u sastav Rusije, ruska strana najavila je raskid sva četiri sporazuma.