Mada, činjenice su i da je Donald Tramp prethodne četiri godine imao nekoliko „mirovnih pokušaja“ koji su redom završavali neuspešno. Barem što se sastanka zakazanog za 27. jun tiče, gotovo je izvesno da nikakve sudbonosne odluke ne treba očekivati.
Jer, prvo, da se vratimo uvodu, često citiranoj rečenici iz filma „Lepa sela lepo gore“: „otvarati kosovsku tematiku“ na način kako su to zamislili u Vašingtonu (osigurati stolicu u UN za drugu albansku „državu“) za Srbe nije prihvatljivo, ali se u toj igri uglavnom „mora igrati“, takav je odnos snaga; ali, „otvarati kosovsku tematiku“ na Vidovdan ne samo da nije prihvatljivo, već predstavlja čistu provokaciju.
Zahtevati bilo kakav potpis od Vučića 28. juna je uvreda, toliko velika da ovakav pristup ne mogu shvatiti ni oni koji su pre dve decenije oberučke podržali isporučivanje Slobodana Miloševića baš na taj veliki praznik. Tada su verovali da se tako „zatvara jedan istorijski ciklus“ započet na Vidovdan, na Gazimestanu, 1989. godine, danas su preplašeni kako bi veliko poniženje moglo ubrzati „otvaranje novog istorijskog ciklusa“.
U susret Vidovdanu: grenelovanje posle holbrukovanja
Drugo, sastanak u Vašingtonu zakazan je na neuobičajen, u velikoj meri neprimeren način. Tokom devedesetih godina, za posredovanje Ričarda Holbruka, koji se nije libio da brutalno sipa u lice sagovornicima šta moraju činiti, skovan je pojam holbrukovanje.
Danas, izgleda, imamo grenelovanje: praksu da se sastanci na najvišem nivou zakazuju preko „tvitera“, čak i bez konsultovanja učesnika razgovora.
Tači je šturo i bledo odgovorio, takođe preko društvenih mreža („Američko vođstvo i podrška uvek su bili presudni za prosperitetnu budućnost Kosova“), iz toga je uočljivo da nije bio prethodno upoznat o ovoj stvari.
Što se Vučića tiče, on je ostao potpuno iznenađen, i to neprijatno. Usledio je hitan poziv Putinu, iako će šef ruske diplomatije posetiti Beograd sedamdesetdva sata kasnije, iako će sam Vučić na istu temu razgovarati sa istim Putinom samo nedelju dana nakon toga. Tada se, dakle, hitno i brzopotezno „lomilo“ oko odgovora i konkretnoj reakciji na poziv.
I Išinger na “krivoj nozi”
Treće, o svojoj nameri američki posrednik nije obavestio niti jednu relevantnu „međunarodnu adresu“, pa čak ni (dojučerašnje?) saveznike! Poslovični pokušaj isključivanja Rusa iz procesa nije ni „pola jada“ u svemu, pošto za ovo nisu znali ni unutar EU!
Ozlojeđeni Volfgang Išinger najpre je poručio Grenelu da nema smisla što radi na svoju ruku („Neusklađeno sa EU? Reakcija iz Berlina, Pariza, Brisela? Šta ako EU pregovara o slobodnoj trgovini sa talibanima?“), a zatim i nastavio kratku polemiku sa američkim posrednikom (u toj polemici je, usput, Grenel prebacio EU da je nesposobna: „Pozdravljamo sve akcije, a ne samo razgovore.
Zašto ne biste postavili post da EU treba da preduzme korake u vezi s vizama — što su obećavali godinama? Narod Kosova i Srbije zaslužuje napredak.“).
Dan nakon iznenandnog zakazivanja „vašingtonskog susreta“ i par sati posle „tviter okršaja Išinger – Grenel“ telefonski razgovaraju Sergej Lavrov i Žozep Borelj na temu Zapadnog Balkana! Još jedan pokazatelj da se samo nagađa šta je i kako u Vašingtonu zamišljeno.
Server priziva Bajdena
Naposletku, i četvrto - u rubrici „kucamo na vrata zaboravljenih asova“ oglašava se Danijel Server uz opasku kako treba sačekati pobedu Bajdena pa intenzivirati pregovore, Tramp ionako nije sposoban da to reši, može samo zabrljati.
Server ovako praktično odgovara na prethodni komentar iz „Vol strit džurnala“: „Tramp se nada da će osigurati dugoročni održivi formalni mirovni ugovor u regionu koji je bio žarište suparničkih sila, kako bi poboljšao svoj spoljnopolitički kredibilitet.“
Komentar ne deluje ubedljivo, ne samo zbog toga što je „kosovska tematika“ slabo upotrebljiva u predizbornoj kampanji, već i zato što, kako njujorški komentator primećuje „novo otvaranje razgovora između Kosova i susedne Srbije, ruskog saveznika, koji podržavaju SAD, već izaziva kontroverzu u Evropi, gde diplomate smatraju da bi se Evropska unija mogla smestiti u problem“. Polemika Išinger – Grenel dokaz je toga.
Kakav će spoljnopolitički kreidbilitet osigurati Tramp ako otvori još jednu krizu u odnosima sa EU? O Grenelovoj inicijativi nisu bile šire obaveštene ni zainteresovane strukture u samom Vašingtonu, vladine ili nevladine.
Dakle, sve ukazuje da je „Grenelov sastanak“jednostrana odluka, pa su i njegovi dometi, suštinski – ograničeni. Uostalom, u Srbiji do tog dana teško da će biti objavljeni i konačni rezultati izbora (uobičajeno ponovno glasanje barem na nekoliko mesta), nema „verifikovanih“ poslanika, nema legitimne Vlade, dok je Tači u opoziciji, sa skromnom podrškom i u najavljenom odlasku iz politike.
Čemu onda ovakavc pristup?
Izgleda da u svemu ime simbolike, pri čemu se na vidovdansku uopšte nije obaziralo.ž
Prvo, nakon poseta Lajčaka Prištini i Beogradu, pa Lavrova Srbiji, te Vučića Moskvi, završetak ciklusa je u Vašingtonu, tek da se od strane Bele kuće ukaže da oni vode glavnu reč.
Drugo, pokazana brutalnost je najava kako će ubuduće ti sastanci izgledati. Svojevremeno, 2008. godine, Holbruk je apelovao na EU da jasno kaže kako „neće primiti Srbiju u članstvo sve dok ta država ispoljava pretenzije ka Kosovu i smatra ga delom svoje teritorije.“
Dakle, metodologija prebacivanja direktne odgovornosti na učesnike u dijalogu, sa jasno predočenim posledicama.
Samo, za razliku od Holbrukove, Grenelova pozicija posrednika nije ni izbliza tako komotna. SAD su bile neprikosnovene, EU ih je sledila u svakoj prilici, pregovarački potencijal Rusije značajno manji. Grenelovanje ne može biti holbrukovanje.
I treće, ovako se u startu minira Makronova najava da će ključni trenutak biti dolazak Vučića i Tačija u Pariz. Ubrzavanje pregovora posledica je „tuče“ SAD i EU, iako se nigde ne žuri ni Prištini niti Beogradu. Otuda i brzopletost i podgrevanje nerealnih očekivanja.
Pročitajte još: