Uticajna pravnica jedan je od 15 najboljih inostranih advokata u Americi, nosilac tri mastera prava s najvišim počastima.
Istina se čuje u Americi: Svaki član crnogorskog zakona je sporan
Čitajući kontraverzni zakon, primetila je brojne nedostatke, nepreciznosti i kontradikcije, a pre svega činjenicu da sporni dokument nema gotovo niti jedan član koji se ne kosi ili sa drugim zakonima ili sa Ustavom Crne Gore.
„To nije nešto što je podložno interpretacijama. Zakon u evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu kakav je Crna Gora je pisan crno na belo. Tu nema sivih zona, kao ovde u SAD, gde se zakoni oblikuju kroz sudske presude", kaže.
„Zvaničnici Vlade Crne Gore vole da istaknu, pa i da se pohvale kako će oni da dozvole verskim zajednicama da nastave da u religijske svrhe koriste objekte i zemljište koje smatraju državnom svojinom. To ne može tako da funkcioniše, jer se kosi sa Ustavom Crne Gore, koja je sekularna država. Državna imovina jednostavno ne može da se koristi u verske svrhe“, ističe Todorovićeva.
Zakon nije odobrila Venecijanska komisija
Ona takođe ističe da se susrela sa situacijama gde je ova tema predočena uticajnim krugovima branše u svetu. Nažalost, najčešća reakcija profesionalaca je da tu nema nedoumica, jer su oni pod utiskom da je Zakon o slobodi veroispovesti odobren od strane Venecijanske komisije.
„To je prva stvar koja zaista treba i mora da se naglasi. Uprkos slici koju mnogi stvaraju u medijima, ovaj Zakon nije odobren od strane Venecijanske komisije. Zakon nije položio njihov ispit. Komisija je pohvalila zvaničnike Crne Gore za trud, ali su istakli, citiram, veliki broj sadržajnih problema u ovom Zakonu. Pazite, njihov Izveštaj je dug 22 strane. Nisu potrebne 22 strane da se kaže da je neki zakon bez problema“ kaže Todorovićeva.
Dva najspornija člana na Jutjubu
Svoju decidnu analizu dva člana koji su najsporniji objavila je na Jutjubu, kako bi to video narod, ali da bi i njene kolege koje brane prava građana u Crnoj Gori mogle da koriste njenu stručnu pomoć.
Kaže da sama činjenica da njena obrada samo dva člana ovog Zakona traje preko 40 minuta sve govori. A smatra da je ostala i nedorečena.
„Pominje se zahtev koji će se podnositi katastru da se izvrši upis verskih objekata kao državne svojine. Međutim, ne spominje se koje je pravno značenje tog zahteva i kakvu pravnu težinu on poseduje. Bez takve specifikacije, ovaj zahtev je samo jedan samoslužeći javni dokument izdat od strane države kako bi državi omogućio da bez dokaza, retroaktivno i protivustavno, prisvoji ove objekte i zemljište. Jako pogodno, priznaćete“, kaže ova tridesetogodišnja pravnica.
Pravna, a ne politička analiza
Odgovarajući na pitanje da li je razmišljala da svoju video analizu Zakona pošalje Advokatskoj komori i Vladi Crne Gore, kaže da joj cilj nije da lobira, već da onima koji nemaju pravno obrazovanje objasni manjkavosti ovog Zakona, kako bi oni koji hodaju u litijamatačno znali o čemu se radi, ali i da bi oni koji se bune zbog mirnih protesta građana znali o čemu je reč.
„Video je urađen iz objektivnog ugla, bez ikakvih političkih konotacija i isključivo iz pravne perspektive. Cilj je da se dođe do verzije Zakona koja zaista štiti prava svih građana i verskih zajednica Crne Gore. To bi trebalo da bude svačiji prioritet,“ ističe pravnica iza koje stoje i tumačenja nekih zakona Srbije, a čiji će se predlozi izmena dva državna zakona uskoro naći na glasanju pred Skupštinom Luizijane.
Brani interese Srba u SAD
Todorovićeva je član Upravnog odbora Srpsko-američke advokatske komore i Srpsko-američke konferencije liderstva, organizacije koja je izuzetno aktivna u očuvanju interesa Srba u SAD.
"Ovo što se dešava na crnogorskim ulicama je jako ohrabrujuće. Jasno je da narod polako shvata svoj položaj u političkom sistemu kao i važnost tog položaja. Drago mi je da imamo priliku da vidimo da se ljudi bore za ono u šta veruju. Pre svega, da veruju u svoju borbu za pravo da veruju. I hvala im što su nam to pokazali. Sigurno da demokratija, kao uređenje jedne države, ima svoje prednosti i mane, ali ja verujem u snagu naroda. Ovo je jedan od primera gde ta snaga dolazi do izražaja, naročito jer se stavlja u korist dobra“.
Ilijana Todorović je završila pravo u Banjaluci, na Američkom Univerzitetu. Istovremeno je igrala košarku za reprezentaciju BiH, pa je u Ameriku odveo sport, a ne zvanje diplomiranog pravnika komparativnog i međunarodnog prava i prosek 9,98.
Specijalizaciju iz anglosaksonskog prava završila je u Sent Luisu, iz međunarodnih pravnih studija u Nju Orelansu, a u tom gradu položila je i treći master - iz evropskog kontinentalnog prava.
Ima i položena tri pravosudna ispita, pa se advokaturom bavila u Njujorku i Vašingtonu, a trenutno je, posle dve godine rada kao pravni savetnik za Vladu Luizijane, zaposlena u jednoj eminentnoj advokatskoj kancelariji u Nju Orleansu.