Sastanak koji je u Beloj kući za 27. juni između lidera Srbije i privremenih prištinskih institucija zakazao američki predsednik Donald Tramp, na fonu objave da su kosovski Albanci pristali da odustanu od kampanje za članstvo u međunarodnim organizacijama, dok je srpska strana privremeno odsutala od kampanje povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kao da je označio početak trke za primat nad pitanjem rešavanja statusa KiM između SAD i EU.
Moćne sile bi da reše problem Kosova
Specijalni izaslanik EU za KiM Miroslav Lajčak, pomerio je datum svoje posete regionu sa 17. na 16. juni, a francuski predsednik Emanuel Makron otkrio je nameru da organiuzuje sastanak sličan onom u Vašingtonu u Jelisejskoj palati. Istovremeno, njegova diplomatska opunomoćenica na KiM, Mari Kristin-Butel, objašnjavajući Makronovu nameru, napominje da Francuska u svojoj nameri da obnovi dijalog između Beograda i Prištine ima partnera, Nemačku i da „pod vođstvom EU mora biti postignut sveobuhvatan, konačan i pravno obavezujući sporazum, čiji sadržaj moraju da utvrde obe zemlje“.
Koliko se trka za primat u pregovorima zahuktala, možda najrečitije govori prepucavanje na Tviteru, između američkog specijalnog izaslanika za KiM Ričarda Grenela i nekadašnjeg nemačkog ministra odbrane Volfganga Išingera, koji je američkom kolegi zamerio na tome što organizuje sastanak predstavnika Beograda i Prištine bez koordinacije sa Briselom. Grenel je odgovorio da je potrebna akcija, a ne samo reči.
Neupućenom posmatraču može se učiniti da je geopolitičko nadgornjavanje između SAD i EU oko primata nad dijalogom između Beograda i Prištine planulo odjednom, međutim, kako to obično biva, svaki politički proces ima svoju predistoriju. Tako je i u ovom slučaju.
Prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instuta za evropske sutudije radi se različitim pritupima. Istoričar Dragomir Anđelković, pak, naglašava ideološke razlike, kako unutar samih SAD, tako i između vašingtonske administracije i Brisela.
SAD fleksibilnije, EU želi povratak na staro
Velikim zapadnim silama stalo je da pokažu da vode glavnu reč po pitanju dijaloga Beograda i Prištine jer svako od njih želi da pokaže da je prisutan, da su u dijalogu ranije učestvovali i da im nije opao raniji uticaj, kaže Gajić. Još prošle godine, kada je Ričard Grenel postao zadužen za rešenje kosovskog pitanja, Vašington je počeo da vodi glavnu reč, dok je imenovanje Miroslava Lajčaka za njegovog parnjaka iz EU, pokušaj Brisela da se vrati u igru.
Američki recept za preuzimanje primata u pregovorima sastoji se, kako Gajić kaže, iz fleksibilnosti i spremnosti da se saslušaju obe strane.
„Međutim, pozicije EU su takve da ona izbegava suštinski dogovor i prenebregava interese jedne strane, Srbije, odnosno nije pritisla drugu stranu da ispoštuje dosadašnje dogovore. Amerikanci sa Grenelom pokazali su se kao mnogo fleksibilniji. Ne zauzimaju apriorno antisrpski stav, nego pokušavaju da nađu kompromisno rešenje. Ipak i oni govore da treba priznati Kosovo, samo se ne zna do kog nivoa ustupaka će ići u pravcu Srbije. Sa tom pozicijom Grenel je preuzeo inicijativu“, objašnjava on.
EU ne menja pristup i pokušava da stvari vrati na staro. Upravo takav pristup doveo je do pat pozicije, jer je Brisel na taj način pogodovao Albancima da opstruiraju pregovore pozicijom da pristaju samo na jedan ishod – da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
Tako je kosovsko pitanje postalo predmet geopolitičkog razračunavanja između Brisela i Vašingtona. Gajić napominje da postoje i druge sile koje su zainteresovane za pregovora Beograda i Prištine – Rusija i Kina, koje stoje na stanovištu zaštite srpskih interesa, odnosno rezolucije 1244.
„Vidimo da se velike sile oko kosovskog pitanja nadgornjavaju, zauzimaju različite pozicije i imaju različite interese i da će nastavak pregovora, dugoročno gledajući, pa i mogući ishod, zavisiti od njihovog međusobnog odnosa“, kaže Gajić.
Ideološki klinč neoliberala i suverenista
Naglašavajući da je kosovsko pitanje postalo pitanje globalnog prestiža, Anđelković smatra da ono nije samo predmet nadmetanja velikih sila, već i nadmetanje ideoloških koncepcija.
„Sa jedne strane imamo neoliberalni blok koji je u SAD povezan sa Demokratskom strankom, sa druge strane imamo suverenistički blok koji oličava Tramp. Tako da se američki unutrašnji sukob projektuje i na pitanje Kosova, jer svaka od tih strana želi da pokaže da ima kapacitet da rešava pitanja, pogotovo što je demokratama Kosovo kruna u njihovom geopolitičkom delovanju“, objašnjava Anđelković.
Na ovu podelu nadovezuje se podela između Evrope i Amerike – evropski neoliberali, na čijem je čelu nemačka kancelarka Angela Merkel, povezani su sa američkom opozicijom, dok je Tramp povezan sa evropskim suverenistima.
„Radi se o globalnoj igri koja ima, kako geopolitičku, tako i ideološku dimenziju. A ono što su klintonistički lobi, Soroš i njegova mreža NVO radili u prošlosti i što smatraju da se ispoljava kroz dešavanja na Kosovu, Tramp danas osporava. Zato je to velika bitka, i globalna, i ideološka“, kaže Anđelković.
Tako se, prema Anđelkovićevom mišljenju radi više o sukobu unutar samog Zapada, nego između Zapada sa jedne i Kine i Rusije sa druge strane.
Zahvaljujući ideološkim podelama na Zapadu, kosovsko pitanje, prema mišljenju našeg sagovornika, postalo je više od predmeta geopolitičkog razračunavanja.
Pre marta ne treba očekivati novu fazu
Bez obzira na angažovanje Miroslava Lajčaka i Ričarda Grenela, ključno u sadašnjoj situaciji je da će albanska strana odugovlačiti sa pregovorima u očekivanju ishoda predsedničkih izbora u Americi, smatra Gajić. Albanci se, objašnjava on, nadaju da će se, sa eventualnim porazom Donalda Trampa, situacija vratiti na onu od pre 2016, kada su imali bezrezervnu podršku i Vašingtona i Brisela.
„Njihova nada leži u tome da će Tramp biti poražen i neće se upustiti u pregovore dok ne vide rezultate američkih predsedničkih izbora. I ne samo rezultate, nego će čekati da pobednik bude i inaugurisan. To znači da ne treba očekivati da pregovori uđu u neku ozbiljniju fazu pre marta iduuće godine“, smatra Gajić.
Tako glasi i „dobronamerni savet“ lobiste za nezavisnost Kosova i stručnjaka za balkanska pitanja Danijela Servera kosovskim Albancima – on ima luksuz da tako nešto kaže, dok kosovski Albanci nemaju, ali suštinski rade u tom pravcu, zaključuje Gajić.