To ne čudi jer u poslednje vreme ima dosta kiše, zbog čega se pojavljuju glodari i žabe, a oni su „glavna hrana“ na meniju zmija. Zmije su otkrivene u Ulici Narodnih heroja na Novom Beogradu, ali i u Novom naselju, prvi deo Rušnja, gde je na jednom mestu u šahti otkriveno njih sedam.
U „Veterini Beograd“ apeluju na sugrađane da ih pozovu ukoliko otkriju zmiju, jer su oni obučeni da ih bezbedno uhvate i odnesu u prirodu.
Ribarica, belouška, stepski smuk...
A da je u podrumu na Vračaru bila neotrovna zmija, za „Politiku“ je potvrdio dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
„Sa mnom su kontaktirali ljudi iz ’Veterine Beograd‘, jer su njima prijavili da je u podrumu zgrade na Vračaru otkrivena ’otrovna zmija‘. Kako su ljudi ’Veterine Beograd‘ obučeni kod nas u Zavodu za hvatanje neotrovnih vrsta, fotografisali su je i za svaki slučaj poslali da vidim o kojoj je vrsti reč. Čim sam pogledao fotografiju, bilo je sasvim jasno da je reč o neotrovnoj zmiji ribarici“, kaže Ajtić.
To što je nađena na Vračaru, kaže, u centru grada, nije neuobičajena pojava.
„Kada je reč o ribaricama i belouškama, njih ima i na prostoru Slavije, Trga Nikole Pašića i Trga republike. To ljude ne treba da plaši jer su one potpuno bezopasne. Uglavnom se kreću kanalima za odvod atmosferskih voda, a prethodna tri, četiri meseca su im pogodovala jer nije bilo buke niti vibracija, pa su mogle ’opuštenije‘ da borave u svom okruženju“, naveo je Ajtić.
U prestonici, osim ove dve vrste, žive i stepski smuk, obični smuk i smukulja. Najčešće u gradu naseljavaju podrume. Neotrovne zmije su obično neutralnih boja i mogu biti različitih veličina. Primera radi, smuk može da naraste i do dva metra.
Vrlo su važna karika u ekosistemu i imaju veliku ulogu u kontroli brojnosti sitnih glodara i insekata.
„Zmije su takozvane solitarne životinje, odnosno samostalne su i žive pojedinačno. U periodu parenja, u proleće, neotrovne zmije imaju običaj da se isprepleću. U tom spletu može da ih bude od pet do deset i to ljudi nazivaju zmijsko leglo. Ali to kratko traje i one posle parenja odlaze svaka na svoju stranu. Kada je reč o otrovnim zmijama, one se pare pojedinačno, ali se i one razilaze nakon čina parenja. Neotrovne zmije legu jaja, dok otrovne rađaju žive mladunce, ali je zajedničko i jednima i drugima da ne brinu o potomstvu“, objašnjava Astić.
Ono što je zanimljivo, jeste da su sve zmije teritorijalne životinje, a da mužjak ženku nalazi pomoću feromona, supstanci nalik hormonima. Te feromone, odnosno mirise, „prikuplja“ palacanjem jezika.
Otrovnih zmija u prirodi u prestonici nema, a držanje u privatnom vlasništvu je zakonom zabranjeno.
Pročitajte još: