Na jedan od tih razloga utiče statistika - policajci su tri puta skloniji da uhapse crnca nego belca, a pet puta skloniji da prema ne-belom stanovništvu primene silu.
Iako prijavljeni i u dogovoru sa policijom, mirni protesti često završavaju sukobljavanjem oprečnih grupacija, kao i sukobima sa policijom.
Nemiri u Britaniji – crnci više umiru u pritvoru
„Pre svega, povod za nemire su policijske taktike u Britaniji. Radila sam dokumentarni film za RTS o posledicama nereda u Totnemu na severu Londona 2010. godine i to je i tada bio jedan od gorućih problema koji je doveo do nereda. Dakle, postoji britanska verzija policijske brutalnosti koja nije uporediva sa onom iz SAD-a jer su metode drugačije“, kaže za Sputnjik dopisnica RTS-a iz Londona, Ivana Miloradović.
Naša sagovornica ilustruje svoje tvrdnje primerima preminulih od elektrošoka i dodaje da su eskalaciji nezadovoljstva doprinele društvene mreže kojim se šire video sadržaji tako da ljudi koji su nekada bili samo statistika postaju osobe sa licima i imenima.
„Prema zvaničnim podacima policije u Engleskoj i Velsu, policajci su tri puta skloniji da uhapse crnca nego belca, a pet puta skloniji da prema ne-belom stanovništvu primene silu. A možda najvažniji za svakodnevni život crnačke populacije je podatak da je verovatnoća da oni budu zaustavljeni i pretreseni od strane policije čak devet puta veća nego kada je reč o beloj zajednici, ili čak drugim obojenim zajednicama“, ukazuje novinarka.
Dvostruko veća verovatnoća da crnac premine u pritvoru
Drugi razlog za proteste Miloradovićeva navodi količinu preminulih u pritvoru. Prema njenim rečima, od 1990. samo u Engleskoj i Velsu je bilo 1743 ljudi koji su preminuli posle nekog kontakta sa policijom. Crno stanovništvo ima dvostruko veću verovatnoću da premine u pritvoru nego bilo koje drugo stanovništvo i to je nešto što ima i statističku podlogu za uznemirenje:
„Demonstranti su svesni toga, jer se na njihovim plakatima pojavljuju imena kao što su Šon Ring ili Lion Paterson koji su ljudi koji su preminuli u policijskom pritvoru. Na društvenim mrežama postoji čak i kampanja #recinjihovaimena (say their names). To svedoči o organizovanosti protesta, zato što do sada je stanovništvo koje nije bilo belo bilo maltene bez identiteta, ali kada vi nekoj žrtvi dajete ime i prezime, dajete kontekst, dajete video, okolnosti pod kojim je preminula, onda ta žrtva, kao uostalom ni sam Džordž Flojd, nije više bezimena, već postaje bliska ljudima i na taj način se zaista veoma uspešno skreće pažnja na njihovu sudbinu“.
Korona podcrtala ekonomske podele
Koronavirus je još više podcrtao društvene, pre svega ekonomske podele u britanskom društvu, i to je treći razlog za proteste. Britanska vlada je tokom pandemije isticala da crnačko stanovništvo ima dvostruko veće šanse da premine od ove bolesti. Ta tvrdnja nije potkrepljena razlozima, a demonstranti ističu da nije reč o genetskim, već o uzrocima ekonomske nejednakosti u zemlji.
Miloradovićeva dodaje da demonstranti poručuju da obojeno stanovništvo češće radi poslove u kojima je više izloženo virusu, imaju mnogo veće porodice na mnogo manjem prostoru gde je veoma teško da se na bilo koji način socijalno distanciraju.
Edukacija o kolonijalnoj prošlosti je prema svedočenju naše sagovornice veoma važna u Ujedinjenom kraljevstvu. Obaranje statua u Londonu i širom britanskih gradova nije posledica neobrazovanosti, već upravo suprotno - obrazovanja još od osnovne škole.
„O tim nepravdama se uči u osnovnim i srednjim školama, a na fakultetima još više, jer su zaposleni na fakultetima pogotovo kada je reč o društvenim naukama 95 posto izuzetno leve političke orijentacije. Kada se sve to uzme u obzir i kada se uzme u obzir jedan kulturni preporod crne zajednice širom sveta, koji se oličavaju u filmovima kao što je Get out, ili Crni panter, to osvešćenje te zajednice, nacionalno pre svega, onda ne čudi da je ta zajednica izuzetno svesna koji su ljudi bili robovlasnici, kada su to bili i koliko su uticali na afrički kontinent i kakve su sve izjave davali i postupke činili protiv afričkog stanovništva“, objašnjava Miloradovićeva i dodaje da su sve statue bile ciljane, sa izuzetkom statue Mahatme Gandija.
Peti razlog protesta je takozvani wind rush scandal, kada je nekadašnja ministarka unutrašnjih poslova opozvala stalni boravak ljudima koji su pedesetih godina sa Kariba dovezeni brodom „Wind rush“ sa ciljem da ekonomski pomognu zemlju nakon Drugog svetskog rata.
Najveća svest o kolonijalnim zločinima
„Britanija je jedna od zemalja gde postoji najveća svest u svetu o obimu kolonijalnih zločina, i svemu onome što je zemlja radila za vreme kolonijalizma. Zato u ovim protestima u velikoj meri učestvuju i belci zajedno sa crncima i drugim obojenim zajednicama, i time pokazuju veoma iskrenu solidarnost sa tim delom populacije. Po tome su protesti veoma različiti od onih u SAD, jer čak i ljudi u Britaniji koji su desničarske provinijencije ili glasači vladajućih torijevaca, ni na koji način ne osuđuju proteste ljudi na ulicama“, kaže Miloradovićeva.
Protesti se odvijaju širom velike Britanije, naročito u gradovima sa značajnom obojenom populacijom. Prema rečima sagovornice Sputnjika, do sukoba dolazi svuda gde se pojavljuje organizacija „Britain first“. To je ekstremno desna organizacija koju neki mediji smatraju fašističkom, što ona demantuje, koja je nastala kao ogranak Britanske nacionalne stranke i odgovor na islamske terorističke napade u Britaniji.
Policija izbegava sukobe
Ponašanje policije tokom protesta Miloradovićeva objašnjava onakvim kako se uvek ponaša u sličnim situacijama:
„Ono što je dobro kod policije je to što se trudi da unapred sa organizatorima protesta ispregovara rute kretanja, da ispregovara vremena, i napravi neku vrstu dogovora o ponašanju. Na taj način policija izbegava neke veće susrete i neke ozbiljnije sukobe demonstranata i u tome je za sada bila prilično uspešna, osim ako se uzme u obzir period odmah po završetku protesta kada se ljudi razilaze i kada zapravo ti ekstremni desničari napadaju ljude koji se vraćaju kućama. Srećom, ti incidenti se mahom beleže putem mobilnih telefona i šire društvenih mrežama, tako da je policiji olakšan rad. Sa druge strane, pošto je policija predmet antirasnih protesta, ona je veoma oprezna i veoma se trudi da obavlja posao najbolje što može, a da ne povredi nikoga“.
Tokom protesta, ukazuje naša sagovornica, nema ni krađa ni razbijanja kao u Americi, zato što se organizatori protesta trude da obezbede socijalno distanciranje koje je potrebno u ovoj pandemiji. Oni se trude da pokažu policiji da odgovorno organizuju proteste, kako bi joj na taj način poslali poruku da su na neki način bolji i kvalitetniji od nje.