Prema podacima portala za praćenje brodova „Marintrafik“ i „Veselfajnder“, američkim obalama se približava deset tankera sa ruskom naftom – osam iz Ust Luge i dva iz Noovorosijska. Mogu da prevezu do 900.000 barela nafte. Prema tome, do kraja meseca u SAD će biti isporučeno do devet miliona barela ruske nafte „Urals“, što je rekord u poslednjih devet godina.
Podsetimo, najveće američke rafinerije ne mogu prerađivati samo laku naftu koja se proizvodi u Zapadnom Teksasu i koja se dobija iz škriljaca. Ta preduzeća zahtevaju mešavinu lake i teške nafte, koju su ranije uvozili iz Venecuele. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp prošle godine uveo je sankcije protiv Karakasa. Zbog toga je izvoz nafte iz Venecuele smanjen za 32 odsto. Da bi izbegli katastrofu, Amerikanci su prešli na rusku naftu „Urals“. Prošle jeseni Rusija je bila druga zemlja na listi izvoznika energenata u SAD.
Stručnjaci ističu da su SAD iskoristile aprilski pad cena nafte za naglo povećanje obima kupovine, kada je nafta „Urals“ pala na 12 dolara po barelu. Međutim i Rusija je na dobitku.
Nakon što su propali pregovori OPEK+ u martu, Saudijska Arabija je odlučila da „kazni Moskvu za nepopustljivost“, popunivši tržište jeftinom naftom. Rijad je prešao na „politiku maksimalne proizvodnje“.
Istovremeno, Saudijci su na evropskom tržištu pokušali da potkopaju Rusiju – predlagali su sirovine jefinije za 10,25 dolara u odnosu na naftu marke „Brent“. Osim pada cena nafte, došlo je do pretrpavanja skladišta nafte širom sveta.
Međutim, Amerikanci su pomogli ruskim naftašima da prežive najgori period „rata cenama“ koji su započeli Saudijci. Zahvaljujući povećanoj potražnji krajem aprila, cena nafte „Urals“ je prvi put posle mnogo godina kotirana više od nafte „Brent“.
Na kraju je Rusija izašla iz „naftnog rata“ sa najmanjim gubicima. Najvažnije je da su uspešno izbegli obustavljanje proizvodnje, dok se u SAD, prem podacima kompanije „Bejkr hjudžs“, broj aktivnih naftnih postrojenja od početka godine smanjio za 70 odsto – saa 677 na 206. To je minimum od perioda krize 2008-2009 godine.
Što se tiče Saudijaca, iz „rata“ su izašli sa ogromnim gubicima.
„Preživljavamo ogromnu krizu kakvu nikada nismo doživeli u savremenoj istoriji. Problemi na naftnom tržištu doveli su do smanjenja prihoda i takvog pritiska na državne finansije, da će biti teško da se to prevaziđe bez posledica po makroekonomiju“, priznao je u maju saudijski ministar finansija Muhamed el Džadan.
Prema mišljenju stručnjaka, potražnja za ruskom naftom će nastaviti da raste u julu. Cene nafte „Urals“ ove sedmice premašile su 42,4 dolara po barelu, čime je postignut nivo predviđen za ovu godinu. To znači da Rusija već nadoknađuje propušteno usled „naftnog rata“, za razliku od glavnih konkurenata.
Pročitajte još: