Ekspert za pitanja bezbednosti Zigfrid Fišer ovako objašnjava za Sputnjik šta se krije iza ove Trampove odluke.
Pozadina čitave diskusije, kako ocenjuje, nije samo Trampov navodno novi „plan“ koji između ostalog podrazumeva prisustvo najviše 25.000 američkih vojnika u Nemačkoj, nego i česte pretnje od sada već bivšeg ambasadora SAD u Nemačkoj Ričarda Grenela, kao i ambasadorke SAD u Varšavi Žoržet Mosbaher zbog rastuće negativne atmosfere povodom američkog nuklearnog oružja.
Tramp je u leto 2019. godine već obećao poljskom kolegi Andžeju Dudi da će razmisliti o prebacivanju oko 2.000 američkih vojnika iz Nemačke u Poljsku.
Federalna vlada je tek pre neki dan objavila da je o sličnim idejama obaveštena u američkoj vladi, što je potvrdila zvanična predstavnica nemačke vlade Ulrike Demer. Međutim, ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer je potom izjavila da takve informacije nisu stigle iz Vašingtona.
Ekspert za bezbednosnu politiku na Institutu za međunarodnu politiku Velt trends (WeltTrends) Zigfrid Fišer smatra da je čitava priča o povlačenju trupa SAD „slikovito predstavljena“ u stilu tabloida.
„Ako pogledate činjenice, ove brojke ne menjaju ništa generalno gledano“, kaže Fišer.
On objašnjava da je Nemačka inače mnogo platila za 35 hiljada vojnika, kao i za 17 hiljada civilnih službenika i članova njihovih porodica, i to će morati da čini i dalje, čak i ako se broj trupa smanji. Nemačka je planirala da izdvoji 480 miliona evra od 2012. do 2019. godine za sve troškove vojne izgradnje NATO partnera u Nemačkoj, ali prema podacima Ministarstva finansija, sve je otišlo „skoro isključivo“ za SAD.
Od 2019. do 2030. godine planirano je još 650 miliona evra. Samo za izgradnju najveće američke vojne bolnice u blizini Ramštajna federalna vlada je pokrila troškove projektovanja u iznosu od 151 milion evra.
Prigovor da Nemačka besplatno dobija američku zaštitu je laž, rekao je Fišer.
Sa ekonomske tačke gledišta, postaje zanimljivo kada se radi o zadatku svih američkih garnizona u Nemačkoj, od kojih se dva modernizuju za skoro dve milijarde dolara. Ti garnizoni su, naime, značajan izvor prihoda za određeni region. Ako sada ode skoro 10 hiljada vojnika, to neće promeniti stanje američke politike raspoređivanja trupa, smatra Fišer.
Sjedinjene Države nikada neće napustiti Ramštajn, zato što je ovo vojna baza koja je u određenoj meri američka enklava na nemačkoj teritoriji i predstavlja centar za vojnu logistiku i praćenje Severne Afrike, Bliskog istoka i Istočne Evrope. Ekspert kaže da su „elokventne“ pretnje o povlačenju trupa samo „prljava politička igra“ sa javnošću.
Na kraju krajeva, istorija raspoređivanja američkih trupa, po Fišerovom mišljenju, samo je deo dugoročnih planova SAD za Evropu, koje je svojevremeno objasnio poljsko-američki politikolog i politički savetnik Zbignjev Bžežinski.
Dakle, SAD žele da zavladaju takozvanim evropskim jezgrom — Francuska, Nemačka, Poljska, Ukrajina. Nije obavezno da se ovo jezgro razdvaja, dovoljno je uvući pojedinačne igrače u svoje poslove, odnosno, slabosti jednog dopunjavati prednostima drugog radi balansa, kaže ekspert.
„Amerikanci su skoro izgubili Francusku za vreme De Gola, tamo Amerika više nije zastupljena u vojsci. Nemačka je svojevremeno bila idealno formirana po američkom obrascu i sada je, kao i ranije, jedan od najvernijih saveznika. Poljska se u ekonomskom smislu sve više uzdiže, a uz konzervativnu vladu ona širi, pored istorijskog neprijateljstva prema Rusiji, i neku vrstu neprijateljstva prema Nemačkoj, i zato će postati idealan partner Sjedinjenim Državama čim se Nemačka malo opusti. Ukrajina u budućnosti može postati saveznički partner, jer uz oligarhijski sistem koji tamo postoji, to je lako učiniti“.
„Blagostanje Nemačke ne zavisi od toga“
Fišer je takođe uveren da su sva jadikovke pojedinih nemačkih političara zbog povlačenja određenog broja američkih trupa, čiji broj neće uticati na visokotehnološku borbenu moć američke vojske, prazna priča. Blagostanje Nemačke ne zavisi od toga. A u poređenju sa vojnim demontiranjem na istoku i zapadu Nemačke nakon ujedinjenja, to su sitnice. Ali izgleda da nemački političari svojim „krokodilskim suzama“ žele da dobiju ili kupe položaj svog velikog brata u NATO. Međutim, prazna priča na političkom nivou ima objektivne razloge, priznaje ekspert.
„Grubo rečeno, raspoređivanje američkih snaga, drugih po veličini posle Japana, naravno, olakšava Nemcima zadatak da ograniče sopstvene vojne troškove“.
Sa druge strane, sa stanovništa bezbednosne politike, Nemačka ipak ostaje zavisna od američkog egoizma, koji nije postao naročito prijateljski i partnerski, i može biti uvučena u nove američke avanture. Takođe se usporava i evropska emancipacija u oblasti bezbednosne politike.
Nemci bez reči
U tom smislu, opravdanje takozvanog nuklearnog učešća Nemačke, sve do raspoređivanja američkog nuklearnog oružja u Bihelu za koje je odgovorno nemačko ratno vazduhoplovstvo, po Fišerovom mišljenju, nije ništa drugo nego himera, zaslepljivanje, uteha u smislu da „vi Nemci možete prvo da kažete nešto o ovoj temi, ali u stvarnosti u lancu donošenja odluka nemate šta da kažete“.
Zašto Anegret Kramp-Karenbauer želi da kupi od Amerikanaca avione koji će morati da prevoze američke nuklearne bombe? Zašto ove bombe ne mogu prevoziti lovački avioni „Jurofajter tajfun“? Zato što SAD zahtevaju postupak izdavanja dozvole, verifikaciju koju Amerikanci neće dati jer žele da prodaju svoje avione, smatra Fišer.
Sa druge strane, nuklearno oružje na nemačkoj ili poljskoj teritoriji je sredstvo ucene protiv bilo kakvih pokušaja nemačke ili poljske vlade da se oslobode ovog pritiska.
„U tom smislu, mi smo taoci Sjedinjenih Država. To je imao u vidu poslanik Levice u Bundestagu Gregor Gisi kada je upozorio Poljsku na ruski odgovor. Ali koga to zanima u Poljskoj“, retorički pita Fišer.
Pročitajte još:
- Američki „grom iz vedra neba“ na Berlin: Ostav za 9.500 vojnika u Nemačkoj
- General Hodžis: Povlačenje američkih vojnika iz Nemačke – kolosalna greška i poklon Kremlju
- Mediji: Može li Putin imati koristi od povlačenja američkih vojnika iz Nemačke