Prema Tačijevim rečima, on se neće kandidovati za predsednika na sledećim izborima, a odlazi u okolnostima „kada će zemlja biti u pravom smeru“.
Tačijevo povlačenje – nova era na Kosovu ili obmana?
Politički analitičar Nedžmedin Spahiu nije iznenađen tom izjavom i za Sputnjik kaže da je uveren da Tači ne govori istinu i da iza svega stoji lični interes i neka vrsta obmane:
„Čitava njegova strategija poslednjih 20 godina bila je zasnovana na tome kako da se održi na vlasti, kako da sve svoje političke rivale satera u zamke – i u tome uspeva. Poslednje što mu je na pameti su interesi Kosova i javni interesi. On je uspeo u politici jer je gurao isključivo jedan interes, a to je njegov lični“.
Ukoliko bi se ispostavilo da se Tači zaista povlači, Spahiu smatra da bi takav potez za Kosovo predstavljao novu eru, jer su poslednjih 20 godina bile u znaku njegove vladavine. Prema njemu, to bi iznedrilo novu političku figuru, koja bi na Kosovu započela sasvim drugačiju politiku, koja bi zavisila od onoga ko bi njegovo mesto zauzeo.
S druge strane, ako je povlačenje definitivno, politički analitičar Stefan Filipović ocenjuje da Tači time prihvata da Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija preuzima dominantnu poziciju među biračkim telom koje je bilo ciljna grupa PDK.
„On više ne može da pobeđuje na igru i priču da je on bio deo OVK i da su oni zaslužni za tzv. oslobođenje Kosova, demokratiju i slično. Ta ratna priča više ne ’pali‘ kod birača na Kosovu, a protiv priče Pokreta Samoopredeljenje o socijalnoj pravdi, demokratiji, slobodama, realnom ekonomskom rastu, korupciji i organizovanom kriminalu, trenutno ne postoji nijedna politička formula“, istakao je Filipović.
Kompleksni razlozi za povlačenje
On dodaje da je to prihvatanje realnosti da ratne koalicije više ne mogu da dobiju izbore na Kosovu, jer su sada obrazovani mladi ljudi dominatni u glasačkom telu, a oni glasaju neopterećeno, na osnovu političkih programa, od kojih, prema Filipoviću, najozbiljniji ima upravo Pokret Samoopredeljenje.
Filipović je uveren da iza Tačijevog poteza stoji set kompleksnih razloga, među kojima su i njegova svest da neće imati skupštinsku većinu za izbor predsednika, kao i to da se na političkoj sceni Kosova pojavila rastuća sila – Pokret Samoopredeljenje.
„Rekao bih da postoje i drugi faktori, a mislim da oni dolaze iz sfera: visoke politike na globalnom nivou, međunarodnih pritisaka i odnosa u pregovorima Beograda i Prištine“, smatra Filipović.
Dijalog Beograda i Prištine
Spahiu smatra da bi se Tačijevo povlačenje odrazilo i na odnos između Beograda i Prištine, jer je politika koju on vodi prema Beogradu rukovođena ličnim interesima, tako da bi se sa dolaskom nekoga ko ima viziju u interesu Kosova i regiona, potpuno promenio i karakter društva.
„To je kao Jugoslavija nakon Tita, s tim što poređenje nije doslovno, jer je Tito bio svetska ličnost. On je bio značajna osoba koja je odigrala važnu ulogu, čime nije profitirala samo država koju je vodio, već i svet. Kod Tačija je drugačije. Samo je on profitirao“, istakao je Spahiu.
Nasuprot Spahiuu, Filipović je pobornik teorije da, po tom pitanju, na Kosovu postoji nacionalni konsenzus, odnosno ne postoje nikakva odstupanja ni razlike u odnosu sa Beogradom i smatra da su jedine razlike između političkih partija u načinima ostvarivanja strateških ciljeva.
Poboljšanje odnosa u regionu?
Spahiu smatra da bi Tačijevo odstupanje od političkog života bilo u interesu Kosova, jer društvo koje živi pod vođstvom jedne osobe 20 godina ne ide u dobrom smeru, što potkrepljuje tvrdnjom da demokratska društva s razlogom menjaju lidera na četiri do osam godina, a kao primer navodi Makedoniju, gde je smena generacije političara dovela do dogovora sa Grčkom.
„Zbog zaoštrenih odnosa između Beograda i Prištine ne pate samo Kosovo i Srbija, već i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, čitav region. Niko neće da ulaže u region u kom ima sukoba. Njih ne zanima ko je kriv, nego da li ima mira i spokoja ili nema“, objašnjava Spahiu i dodaje da je Tači po karakteru sukobljiv, što se odrazilo na društvo i čitav region.
OVK i Žuta kuća
Upitan, da li će taj potez Tačiju biti olakšavajuća okolnost ako se nađe pred sudom zbog delovanja u OVK i Žutoj kući, Filipović odgovara da je pitanje da li će se uopšte naći pred licem zakona, jer se na Kosovu sve promene dešavaju samo pod međunarodnim pritiskom.
Podsetimo, Hašim Tači je devedesetih godina bio komandant Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koja je kontrolisala od 10 do 15 odsto ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosovu i Metohiji. Ta grupa je učestvovala u terorističkim napadima, krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji.
U julu 1997. godine, okružni sud u Prištini osudio je Tačija u odsustvu na 10 godina zatvora zbog terorizma, a već sledeće godine za njim je izdata poternica. Nakon pet godina, poternica je proširena i zbog počinjenog genocida.
Prema izjavama izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, Hašim Tači je bio na čelu organizacije za trgovinu ljudskim organima, što je poznato kao „slučaj Žuta kuća”.
Pročitajte još: