Uz to, Rezolucija 1244 ima dve važne karakteristike – trajnost i pravnu obaveznost, ističe naš poznati pravnik, prof. dr Vladan Kutlešić koji je izričit u oceni da taj dokument Saveta bezbednosti UN ne ide u prilog Prištini.
Na pitanje koliko je Rezolucija 1244 doneta 1999.godine na strani Beograda, a koliko je na korist Prištine, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu „Union-Nikola Tesla“, Kutlešić za Sputnjik u prvi plan stavlja njenu odredbu o teritorijalnoj celovitosti SR Jugoslavije, odnosno njene sukcesorke Srbije, u čijem je sastavu Kosovo i Metohija.
Kosovo je Srbija sve dok Beograd čuva Rezoluciju 1244
Druga dobra stvar u Rezoluciji je to što ona, za razliku od svih drugih, nije doneta na godinu dana, nego trajno, ad infinitum, što, kako objašnjava, znači da može biti ukinuta ili promenjena samo uz saglasnost svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, ili u dogovoru sa Srbijom.
To je, dodaje on, veoma velika razlika u odnosu na druge rezolucije, kakva je ona koja se odnosi na Kipar, koja se svake godine obnavlja, što znači da svake godina mora o tome da postoji saglasnost.
S obzirom na sadašnju situaciju jasno je koliko je značajna upravo ta karakteristika Rezolucije 1244, jer više nikada sigurno ne bismo dobili Rezoluciju u kojoj piše da je Kosmet u sastavu Srbije, ističe Kutlešić. Onima kojima to ne odgovara to više ne mogu da promene, jer se sa tim, iz svojih razloga, neće da saglase Rusija i Kina, čiji je predstavnik, podseća on, kada je rezolucija donošena 1999. godine, izašao sa sednice prilikom glasanja, pa Kina nije bila protiv. U svakom slučaju i to je nama odgovaralo, mada bi, kaže, bolje bilo da su bili u sali i glasali ZA.
Pravno obavezujući dokument
On ukazuje na još jednu važnu karakteristiku Rezolucije 1244 - da je pravno obavezujuća.
„Uz podatak da je njena važnost bez vremenskog ograničenja, trajna, ona ima još jednu retku osobinu, da je doneta po Glavi 7 Povelje UN, po kojoj su ti akti SB pravno obavezni. Svi ostali akti SB su politički obavezni. To je velika razlika, jer je pravna obaveznost viši stepen obaveznosti od političke, ali i znači da se za slučaj potrebe može koristiti mehnaizam Međunarodnog suda pravde“, objašnjava naš sgaovornik.
Ono što je, mećutim, za nas posebno važno kada je u pitanju Rezolucija 1244 je to što koliko god da je rastao kapacitet Kosova i međunarodna podrška išla u tom pravcu, oni ne mogu da ukinu protektorat nad Kosovom, jer je on uveden tom Rezolucijom. Kutlešić objašnjava i kakva je posledica toga.
„Posledica je da koliko god da se smanjuje ono što se zove međunarodno prisustvo na Kosovu, to mora da opstane, pa makar se svelo na jednog čoveka. Mogu da ga svedu simbolično, na jednog civilnog visokog predstavnika i na jednog vojnika, ali i tada će to i dalje biti deo teritorije Srbije nad kojim Srbija nema faktičku vlast, ali međunarodna zajednica ima protektorat, objašnjava Kutlešić.
NATO prisustvo se ne može ukinuti
On podseća na najnoviju vest da će 764 vojnika NATO biti na Kosovu, pošto je on po Rezoluciji zadužen za bezbednost i njegovo prisustvo se ne može ukinuti, pa makar tamo bio samo jedan njegov pripadnik, dok sam SB obezbeđuje civilne predstavnike, kojih je sada oko 150. I koliko god da se smanjuje njihov broj, oni će po Rezoluciji, tamo biti prisutni.
Na pitanje da li je onda Rezoluzcija 1244 direktna smetnja da Kosovo dobije stolicu u UN koja im je glavni cilj, on objašnjava:
„Rezolucija sprečavada se ukine protektorat nad Kosovom. Pod protektoratom bi recimo mogli da imaju status posmatrača, ali opet i za to treba saglasnost SB, odnosno saglasnost Rusa i Kineza. Za sada, interesi Rusije i Kine su tako postavljeni da nama odgovaraju. Teoretski posmatrano, ako bi se SB saglasio da je Kosovo nezavisno tu je priča završena i formalno“.
Samo Srbija može da potre Rezoluciju
On, međutim, ukazuje na to šta još hipotetički može da se dogodi.
„Ako bismo mi postigli nekakav sporazum sa delom SB što se ne bi svidelo Rusima i Kinezima, tada bi Rezolucija došla u jedno specifično pravno stanje koje se zove izobičajavanje. Ona bi izgubila predmet svoga postojanja. To znači da u Rezoluciji više ne piše da je Kosovo u sastavu Srbije i ono može da postane samostalna država, može da postane okrug u Srbiji, sve varijante su moguće, ukoliko se tako dogovorimo“, objašnjava nekadašnji profesor Fakulteta političkih nauka, a potom i Pravnog fakulteta Union „Nikoila Tesla“.
Samo naš dogovor mogao bi da otkloni tu obaveznost i, kako ističe, odatle kosovski Albanci imaju samo jedan interes, da se skine međunarodni protektorat.
„On se može skinuti jedino kroz Rezoluciju 1244, a mi kontrolišemo skidanje Rezolucije bilo tako što pristanemo na njihov predlog, bilo tako što se nekako dogovorimo i isključimo faktor Rusije i Kine“, precizirao je naš sagovornik.
Priština je i ne pominje
Na pitanje gde Priština za sebe vidi najveće uporište u toj Rezoluciji, Kutlešić kaže da ona uopšte ne ide njima u prilog.
„Ta Rezolucija uopšte ne ide u njihovu korist i kao što se vidi oni nikada neće ni pomenuti da ona postoji, jer ona njima ne odgovara. Te 1999. godine su oni bili presrećni jer su Rezolucijom dobili ono što im Srbija nije htela da da u Rambujeu, ali su u međuvremenu oni osvojili mnogo više nego što mi nismo hteli da im damo. To je apsurd“, ističe Kutlešić.
Sagovornik Sputnjika zaključuje da je Rezolucija remetičlačka u odnosu na ciljeve onog dela međunarodne zajednice koji želi nezavisno Kosovo, zbog čega im smeta i brana je Kosovu koje je protektorat da postane međunarodno priznata država.
To ostaje tako dokle god Rezolucija postoji, podvlači Kutlešić koji nema nikakvu dilemu da je ona nama na korist, a ne Prištini.