Čokolada — tajno oružje sovjetske armije protiv nacista /video/

Tokom Drugog svetskog rata, mnoge sovjetske fabrike su evakuisane i preseljene na bezbedno, a i one koje se nisu bavile namenskom industrijom preorijentisane su za potrebe vojske. Konditorska fabrika „Crveni oktobar“, koja se nalazila u Moskvi, prošla je i evakuaciju i prenamenu, ali za sve vreme rata nije prestala da proizvodi — čokoladu.
Sputnik

Čim je počeo rat, 500 radnika „Crvenog oktobra“ otišlo je na front. Njih su zamenile žene i mladi radnici. Glavni fabrički pogon ostao je u Moskvi, a deo je preseljen u Samaru, grad na obali Volge. Prenamena fabrike za potrebe vojske počela je u julu 1941. godine.

„Crveni oktobar“ je tako počeo da proizvodi baklje i dimne granate, a mašine za slatkiše modifikovane su da proizvode ovsene pahuljice koje su dostavljane na front. Uveden je rad u tri smene, a do kraja 1941. godine proizvedeno je 1.500 tona ovsenih pahuljica.

Tokom jednog od napada nemačke avijacije na Moskvu, 11. avgusta 1941. godine, fabrika je zasuta zapaljivim bombama. Došlo je do požara, a skladište papira je potpuno izgorelo. Uprkos bombardovanju, radnici su požurili da ugase vatru — borili su se da spasu fabriku tokom cele noći.

Veličanstvena simfonija Pobede: Uloga „Boljšog teatra“ u suočavanju sa nacistima

Dok su se u blizini Moskve vodile žestoke borbe, odlučeno je da određeni strateški važni objekti ni po koju cenu ne padnu u ruke neprijatelju. Da su nacisti uspeli da osvoje sovjetsku prestonicu, oni bi eksplodirali. „Crveni oktobar“ se nalazio na listi takvih objekata. Sva zdanja u okviru fabričkog kompleksa su minirana, a radnicima je naloženo da napuste fabriku. Samo nekoliko ljudi, na čelu sa direktorom fabrike Vladimirom Guljajevim, ostalo je u njegovoj kancelariji, čekajući poziv. Njihov zadatak je bio da raznesu fabriku i da se, ako prežive eksploziju, nađu sa partizanima. Srećom, Nemci nisu ušli u Moskvu.

Inovacije i proizvodnja čokolade tokom rata

Raznovrsnost konditorskih proizvoda smanjena je na početku rata zbog nestašice pojedinih sastojaka. Međutim, već 1942. tehnolozi su uspeli da pronađu zamenu za brojne komponente i naprave nove recepte. Već 1944. u ponudi je bilo 150 novih vrsta slatkiša.

Usled nedostatka važnih sastojaka, za proizvodnju su korišćeni kokosovo ulje, raž, med, žitarice, šećer, lecitin, susam, glukoza i kakao.

Udar „trećeg fronta“: Sovjetski plakati iz Drugog svetskog rata

Najveći problem predstavljala je nestašica šećera. Testu sa ukusom čokolade i karamele dodavano je zašećereno brašno. Brašno se pržilo zajedno sa šećerom, čime je poprimalo sladak ukus, a na taj način se trošila manja količina šećera. Takođe, umesto kristalnog šećera korišćen je sirup od šećerne repe, a sos od jabuka za punjenje bombona zamenjen je smešom od šećerne repe.

S obzirom na strogi režim uštede goriva, bilo je potrebno izumeti potpuno novu tehnologiju za proizvodnju bombona i slatkiša hladnim ili delimično hladnim metodama, pa je fabrika mogla da radi i onim danima kad goriva nije bilo.

Sve u svemu, „Crveni oktobar“ je tokom rata proizvodio tri puta više čokolade nego pre rata. Male količine su čak izvezene u SAD i Veliku Britaniju.

Iz fabrike — na front

Uprkos činjenici da je fabrika delimično usmerila proizvodnju na namensku industriju i da je deo opreme evakuisan, proizvodnja se nije smanjila. Kako bi se održao nivo produkcije, povećana je težina table čokolade na dva kilograma, što je smanjilo troškove proizvodnje. Na taj način je „Crveni oktobar“ uspeo da isporuči neophodnu količinu čokolade na front, u tablama od po dva kilograma.

Godine 1942, kad je Crvena armija izvojevala pobedu kod Moskve, sovjetske vlasti su naložile konditorima „Crvenog oktobra“ da naprave novi recept za čokoladu u čast vojnika. Recept je brzo usavršen, omoti su odštampani i samo nekoliko dana kasnije prve tone čokolade „Gvardejski“ poslate su na front.

Uzimajući u obzir prirodu posla pilota i vojnika, tehnolozi su napravili i čokoladu „Kola“ koristeći afričku kolu, koja sadrži velike količine teobromina i kofeina. Zahvaljujući tim njenim izuzetnim karakteristikama, čokoladu su prozvali tajnim oružjem sovjetske armije.

Fabrika je sve vreme rata održavala kontakt sa vojnicima i slala na front pakete sa toplom odećom, raznim prehrambenim proizvodima i knjigama.

„Kada otvorimo pakete sa pahuljicama koje su nam poslali, uvek razmišljamo o onima koji su pripremili tako ukusan i okrepljujuć obrok. Momci su čak smislili izreku: 'Dobra je kaša, pravila je Moskovljanka Maša'. Hvala vam, devojke, što se brinete o vojnicima na frontu! Kao da marširate sa nama po bojnom polju, kao da sedite sa nama u rovovima“, stoji u jednom sačuvanom pismu.

Čokolada — tajno oružje sovjetske armije protiv nacista /video/

Često su tokom pauza za ručak organizovani sastanci sa vojnicima sa prve linije fronta, koji su opisivali radnicima kako izgledaju dani na ratištu.

U aprilu 1945. godine, Klementina Čerčil, koja je bila predsednica fonda Crvenog krsta za pomoć Rusiji, posetila je fabriku. Probala je najbolje čokoladne proizvode, između ostalog i jedno čokoladno jaje, poput današnjeg kinder jajeta. Kad ga je otvorila, u njemu je pronašla poklon — broš koji je odmah zakačila za kaput.

Čokolada — tajno oružje sovjetske armije protiv nacista /video/

Danas je najpoznatiji proizvod „Crvenog oktobra“ čokolada „Aljonka“, koja se proizvodi od 1965. Ona se prodaje širom sveta, a može se kupiti i u Srbiji.

Podsetimo, svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.

U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.

Pogledajte još:

Gradovi rata — Staljingrad

► Zašto je Sovjetski Savez promenio himnu usred rata

► Rat dezinformacijama: Kako je sovjetski Smerš paralizovao obaveštajce Trećeg rajha

Komentar