Skupština grada Beograda izmenila je u petak 29. maja Odluku o javnim parkiralištima, po kojoj se kazne za nepropisno parkiranje ubuduće neće ostavljati ispod brisača, već će stizati direktno na kućnu adresu, zajedno sa dokazom o tome. U proveravanju parkirališta radnicima „Parking servisa“ pridružiće se i komunalni milicajci, sa posebno opremljenim vozilima za tu svrhu.
Novi sistem kažnjavanja nepropisnog parkiranja
Komunalna milicija kretaće se vozilima sa posebnom opremom za snimanje, putem koje će kontrolisati parkirališta i beležiti nepropisno ostavljanje vozila. U slučaju nedozvoljenog parkiranja, sadržaj tog snimka slaće se na kućnu adresu kao dokaz, zajedno sa uplatnicom.
Plaćanje parkinga moraće da se obavi odmah po parkiranju vozila, putem SMS-a, aplikacije ili kupovinom elektronske parking karte, kako bi se kažnjavanje izbeglo.
Kako je gradski sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović izjavio, donošenjem izmena Odluke o javnim parkiralištima stvoreni su preduslovi da se sistem naplate i kontrole parkiranja u Beogradu značajno unapredi, jer se po ugledu na velike evropske gradove pruža mogućnost elektronske naplate i kontrole parkiranja uvođenjem najsavremenijih tehnologija.
„Primenom savremenih tehnoloških rešenja, građanima i posetiocima Beograda se pružaju kvalitetnije usluge parkiranja na javnim parkiralištima, vrši bolje održavanje komunalnog reda, daje doprinos podizanju saobraćajne kulture na nivo primeren evropskim metropolama i izgradnji i promociji grada Beograda kao ’pametnog grada‘ i unapređuje poslovanje preduzeća kao vršioca komunalne delatnosti“, objasnio je Rafailović.
„Rupe“ u sistemu
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović istakao je za Sputnjik da prvo treba napraviti razliku između komunalnog prekršaja i nedozvoljenog parkiranja, jer je parkiranje na obeleženoj površini usluga koju pruža javno preduzeće za parkiranje.
On se slaže s tim da problem sa nepropisnim parkiranjem i zaustavljanjem u Beogradu postoji i smatra da nesavesni vozači treba da budu kažnjeni, ali napominje da sistem ne bi trebalo da bude takav da sankcioniše one koji su savesni, što je u ovom slučaju moguće.
„Postavlja se pitanje šta se dešava ako je vozilo, čiji se vozač priprema se da ga napusti i tada plati parking uslugu, zaustavljeno na parking mestu, a u tom trenutku vozilo koje snima prođe? Sistem je takav da ne evidentira da je vozač u vozilu, a onda Vam stigne na naplatu usluga koju niste ni stigli da platite, jer u tom trenutku niste napustili vozilo“, predočava nam problem Okanović.
On ističe da su površine koje nisu namenjene za saobraćaj u domenu rada komunalne milicije, ali i ukazuje na to da su prekršaji za zaustavljanje i parkiranje na saobraćajnim površinama u nadležnosti saobraćajne policije.
„Tu može da se postavi pitanje da li to vozilo koje automatski evidentira prekršaje ima pravo da postupa u slučajevima kada su vozila u saobraćajnom prekršaju, a ne u komunalnom“, smatra Okanović i dodaje da će se, najverovatnije, putem sudskih postupaka, praktično utvrditi koliko je sve to u skladu sa Zakonom.
Kazne dobijaju vlasnici registrovani u MUP-u
Još jedan kamen spoticanja za sistem je to što će se kazne za nepropisno parkiranje, kao i do sada, uručivati na kućnu adresu osobe na čije se ime vozilo vodi u registru MUP-a. To znači da će svi oni, koji nisu preneli vlasništvo u MUP-u, već prodali vozilo samo sa punomoćjem za upravljanje, dobijati kazne onih kojima su vozilo prodali.
Okanović ističe da prodavanje vozila bez prenosa vlasništva u MUP-u inače može da donese mnogo veće probleme od kazni za parkiranje, poput tog da može da se dogodi da ćete na sudu morati da dokažete da niste izazvali saobraćajnu nezgodu, u kojoj niste ni učestvovali.
Dodatni problem u funkcionisanju postojećeg sistema predstavlja to što promenu vlasništva nakon prodaje, po propisima, može da traži samo kupac vozila, pa Okanović savetuje da se prilikom svake prodaje sastavi i overi ugovor o tome.
„Bilo je situacija da ljudi u očaju kažu da će skinuti tablice sa automobila kada ga budu videli u gradu, jer im čovek kome su ga prodali pravi probleme. Onda dobije odgovor da je to krivično delo, zato što taj auto više nije njegov, već kupčev, pa ne sme da mu skida tablice niti vrši bilo kakvu radnju u vezi sa vozilom“, predočava Okanović.
Popusti na plaćanje kazne – stvar pružaoca usluge
Po Zakonu o prekršajima, kazna sa fiksnim iznosom može da se regulište i tako što se u roku od osam dana uplati polovina iznosa. Pošto je korišćenje parking mesta usluga, Okanović kaže da nepropisno parkiranje nije u domenu prekršaja, već korišćenja usluga, što znači da pravila mogu da budu drugačija.
„Naplata parkiranja u Beogradu i svim ostalim gradovima je komunalna usluga, pa onaj ko pruža uslugu odlučuje da li će svojim potrošačima pružiti neki popust ili ne“, objašnjava Okanović.
Pročitajte još: