Toplije vreme, mnogo kiše i vegetacija koja buja — idealni su uslovi za razmnožavanje krpelja. Slepi su, ali uz pomoć drugih čula lako pronalaze domaćina. To se dogodilo i jednom Beograđaninu dok je kosio travu oko vikendice.
„Posle par dana sam osetio da me tu u donjem delu leđa svrbelo i onda sam otišao kod lekara i to su secnuli, izvadili. Prvo sam pitao ženu da mi ona to izvadi, naravno, ona to nije htela i praktično me oterala kod lekara“, priča on.
U svakom domu zdravlja krpelja će izvaditi stručno osoblje. Intervencija se može obaviti i na VMA, besplatna je uz uput, a bez uputa košta 560 dinara. Najbolje je otići odmah, mada, prema nekim proračunima, osoba se neće inficirati u roku od 24 sata iako je krpelj zaražen, navode Novosti.
Doktorka Milena Jovović iz DZ „Dr Simo Milošević“ sa Čukarice objašnjava kako se vadi krpelj.
„Uzme se sterilna pinceta koja je pročišćena u alkoholu, duboko iznad krpelja, odnosno što bliže koži laganim povlačenjem naviše gledajući da ga ne pritiskamo kako ne bi bio iskidan. U tom slučaju možemo da kažemo da je uspešno odstranjen krpelj“, navodi dr Jovović.
Posle toga, kaže doktorka, treba dezinfikovati mesto i obratiti se izabranom lekaru koji će proceniti da li treba uključiti antibiotik.
Analiza krpelja
Sa izabranim lekarom treba se konsultovati o tome da li je potrebna analiza krpelja. U domovima zdravlja ova ispitivanja se ne rade, već na VMA i u Zavodu za biocide. Cena je od 600 do 5.000 dinara, u zavisnosti od metode koja se primenjuje.
„Krpelja spakujete u bočicu sa alkoholom ili fiziološkim rastvorom ako je mrtav, ukoliko je živ onda je najbolje da ostane na suvom, da se možda stavi parče vate da se održi vlaga. Zavisno od metode, ako je krpelj živ, onda se pregleda u tamnom polju, to je i brža metoda, s obzirom na to da pi-si-ar metoda zahteva pripremu i analizu koja traje par sati, a rezultat se dobija za nekoliko dana“, kaže dr Ivan Aleksić, biolog iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.