Kod helikoptera Mi-6 prostor za teret je veličine 12h2,65h2,5 metara. U slučaju potrebe, mogao je da preveze 41. pacijenta na nosilima i dva medicinska radnika. U ekstremnim situacijama u helikopter se moglo smestiti do 150 ljudi. Putnički Mi-6 je bio veoma komforan, sa odličnom toplotnom izolacijom, a mogao je da preveze do 70-80 putnika.
Ojačani pod letelice omogućavao je prevoz teške tehnike, na primer, dva samohodna topa ASU-57 ili oklopni transporter BTR-152, topove, haubice ili tešku inženjerijsku tehniku. Na podvesnim nosačima mogao je da prenese teret težine do osam tona. Mi-6 korišćen je za transport opreme za bušenje i iskopavanje ruda. Modifikacija Mi-6PS bila je predviđena i opremljena za potragu i evakuaciju posade svemirskih brodova.
Višestruki svetski rekorder
U oktobru 1957. godine ovaj helikopter podigao je teret težak 12.004 kilograma na visinu od 2.432 metra. Taj događaj je postao senzacija u svetskoj avijaciji, jer je Mi-6 ostvario dvostruko bolji rezultat od američkog teškog helikoptera S-56. To znači da je sovjetski „snagator“ mogao da podigne američku letelicu zajedno sa teretom.
Tokom državnog testiranja Mi-6 je oborio još nekoliko svetskih rekorda. U aprilu 1959. godine podigao je pet tona tereta na visinu od 5.584 metra, a zatim 10 tona tereta na visinu od 4.885 metara. U septembru 1962. godine sovjetski helikopter je podigao 20,1 tonu tereta na visinu od 2.738 metara.
Mi-6 je 1961. godine proglašen za helikopter koji može podići najveći teret, ali i za najbrži helikopter na svetu – 21. septembra dostigao je brzinu od 320 kilometara na čas, što se ranije smatralo nemogućim za helikoptere. Nakon dve godine, oborio je još jedan rekord – preleteo je sto kilometara brzinom 340,15 kilometara na čas. 1961. godine, kada je Jurij Gagarin proslavio Sovjetski Savez izlaskom u svemir, na vazduhoplovnoj paradi u Moskvi Mi-6 je proleteo sa maketom svemirske letelice „Vostok“ na podvesnom nosaču. Nakon 1980. godine Mi-6 je zamenjen savremenijom letelicom Mi-26.