Američki naučnik Albert Manes, koji je i sam ćelav, sproveo je svojevremeno istraživanje da bi saznao kako ljudi reaguju na one sa obrijanim glavama, pokazujući im niz slika.
Svaki od anketiranih dobio je po dve fotografije 59 ljudi. Na jednoj je bio muškarac s punom glavom kose, a na drugoj isti taj muškarac s obrijanom kosom. Većina je ocenila da su ćelavi muškarci dominantniji, jači, a samim time i uspešniji.
Tako su okarakterisali muškarce bez ijedne dlake na glavi. Oni koji su bili samo delimično ćelavi na pojedinim delovima glave, ocenjeni su manje atraktivnim, slabijim i manje uspešnim.
Na Univerzitetu Sarland je urađena studija sa više od 20.000 ispitanika, prema kojima ćelavi muškarci ne samo što izgledaju starije no što zaista jesu, nego su i inteligentniji.
Ne postoji objašnjenje zašto je to tako. Čak i ćelavci sami tvrde da ne smatraju da ih brijanje glave čini uspešnima, ali, kad započnu razgovor s drugima, odmah primete kako ih ljudi tako doživljavaju.
Dugo vremena se smatralo da su ćelavi muškarci seksualno snažniji jer je gubitak kose povezan s nivoom testosterona. Na žalost ćelavaca, to nije istinito, jer gubitak kose nije direktno povezan sa testosteronom, već na to utiče hormonom DHT koji je derivatni proizvod testosterona i uglavnom utiče na folikule dlake.
Bez obzira na to, ljudi i dalje smatraju da su ćelavci snažniji, pametniji i uspešniji kod žena što im donosi i status seks simbola.