Sarajevo gura NATO vojsku uz Drinu, na granicu sa Srbijom

Zemljište pored Foče je samo jedna od 17 lokacija u RS, koju bi Armija BiH, uz pomoć Ustavnog suda, da uknjiži na svoje ime, sa idejom da jednoga dana uz Drinu, stacionira i NATO kao stalnu vojnu pretnju Srbiji.
Sputnik

To su, kako objašnjava analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara, jasni planovi Sarajeva i otuda i odluka Ustavnog suda BiH o knjiženju na BiH više od 250.000 kvadratnih metara zemljišta u opštini Foča, koje je u posedu Republike Srpske.
Kozomara za Sputnjik precizira da je Ustavni sud BiH najnovijom odlukom  ukinuo presudu Okružnog suda u Trebinju još iz januara 2018. godine o vlasništvu RS nad tom teritorijom i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, naravno uz sugestiju da odluči da to zemljište bude dodeljeno Ministarstvu odbrane BiH.

NATO na granici sa Srbijom

„To, osim dizanja političkih tenzija, stvaranja novih nesporazuma i optužbi na račun RS, u praksi neće proizvesti nikakvio dejstvo, jer to zemljište bi, kao i sve odluke te vrste, trebalo da uknjiži Uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove RS, a ona to neće uknjižiti“,  nedvosmilen je sagovornik Sputnjika.

U Dejtonskom sporazumu je, kako podseća, jasno rečeno da BiH nema nikakve imovine.
Problem je, kaže, što Ustavni sud, takav kakav je, isključivo donosi nezakonite, antidejtonske presude koje su protiv interesa RS.

Sarajevo gura NATO vojsku uz Drinu, na granicu sa Srbijom

„U praksi, dakle, to ne bi trebalo da ima bilo kakve posledice, ali će imati velike političke posledice, nesporazume, optužbe i pretnje raznim intervencijama međunarodne zajednice, odnosno ambasadora zemalja kvinte koji sada donose sve odluke i uporavljaju političkim rukvodstvom u Bosni i Hercegovini“, ocena je ovog analitičara.
Reč je o velikoj površini na teritoriji Foče koja pripada RS i to između Foče i Goraždakoje je deo entiteta Federacije BiH . Tu je objašnjava Kozomara, u vreme SFRJ bila vojna kasarna i poligon za obuku.

Plan Sarajeva

Na to zemljište bi, prema planu Sarajeva, u prvo vreme trebalo da se useli Vojska BiH, ali on napominje da se u BiH nadaju da će jednog dana ona ući u NATO.

„Podsećam da je Foča na samoj obali Drine, blizu Srbije i zato je njima toliko stalo da na granici bude NATO vojska, da imaju stalnu vojnu pretnju prema Srbiji. Njih zanima da sutra NATO dođe u BiH da ima rakete prema Srbiji, da onemogući takozvani maligni uticaj Rusije u BiH. To su jasni planovi šta namervaju da urade“, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje šta će se desiti ako Ustavni sud u konačnoj presudi to zemljište dodeli BiH, a RS katastarski to tako ne bude htela da zavede i može li doći do pokušaja ulaska Vojske BiH na tu teritoriju, Kozomara je mišljenja da  je to nemoguće bez papira o vlasništvu.

„To bi bio otvoreni sukob entitetske policije sa Armijom BiH. Do toga, međutim, gotovo sigurno neće doći. Armija BiH je formirana od tri nacionalne brigade. Srpska je stacionirana u Banjaluci, bošnjačka u Tuzli i hrvatska u Mostaru i ta vojska je više igračka nego ozbiljna armija“, objašnjava Kozomara zaštio ne očekuje takav scenario.

Otimačina uz pomoć Ustavnog suda

On ističe da je sada vidljivo koliko je bilo naivno rukovodstvo RS kada je 2003. godine ukinulo Ministarstvo odbrane i Vojsku RS, koja je po Dejtonu pripadala entitetima i to prepustilo u nadležnost BiH.
„Kada je 2003. Vojska RS data u sastav Armije BiH, tada je rečeno da će sva neperspektivna vojna imovina pripasti lokalnim zajednicama, a sva perspektivna u sastav Armije BiH. Neke komisije su sele i proglasile šta je perspektivna imovina i sada ima 17 tih perspektivnih lokacija u RS koje treba da pripadnu Armiji BiH“, objasnio je Kozomara.

Sarajevo gura NATO vojsku uz Drinu, na granicu sa Srbijom

On napominje da je i sporazumom o tome utvrđeno da Armija BiH može samo da koristi te lokacije, ali ne i da bude njihov vlasnik. To je jasno reklo i rukovodstvo RS još 2006. godine, od čega ne odstupa, što je i u skladu sa Dejtonskim sporazumom prema kome BiH nema imovinu, već samo entiteti.
U Sarajevu su, kako kaže Kozomara, ćutali nekoliko godina i onda pokušali da to uknjiže kao vlasništvo i izgubili na svim sudovima i onda su se okrenuli Ustavnom sudu gde sede tri stranca i dva Bošnjaka, koji uvek preglsavanjem donose odlukemimo Dejtonskog sporazuma, na štetu RS.
Otuda i reakcija srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da se tu radi o očiglednoj pljački i otimačini koja pokušava da se legalizuje odlukama Ustavnog suda, koji u kontinuitetu krši Ustav i radi protiv Republike Srpske.
Na pitanje kako se Hrvati drže u toj priči, Kozomara kaže –mudro ćute.

Komentar