"Mi se krećemo od jedne donje tačke ka drugoj – kako je rekao jednom poznati poljski mislilac Stanislav Ježi Lec: Mislili smo da smo dotakli dno, a onda su odozdo pokucali", rekao je diplomata.
On je dodao da se saradnja Moskve i Vašingtona u ovom vidu razlikuje od vremena hladnog rata. Tada je sukob dve supersile bio opasniji, ali i predvidljiviji.
Jedan od najvećih problema u odnosima, Rjabkov smatra kontrolu naoružanja.
"Stvara se utisak da SAD konceptualno ne veruju u kontrolu nad naoružanjem. Umesto toga Vašington pokušava da nađe izgovore kako da izađe iz što većeg broja sporazuma u sferi u kojoj učestvuje i Moskva", rekao je Rjabkov.
Po njegovom mišljenju, biće kasno baviti se pitanjem produženja Sporazuma o smanjenju stratešjig ofanzivnog naoružanja nakon američkih izbora.
Sporazumi iz kojih su SAD istupile
Sporazum o ograničenju protivraketne odbrane potpisan je 1972. godine između SAD i SSSR na neograničen rok, iako ga je u bilo kom momentu mogla raskinuti bilo koja od zemalja potpisnica.
Sporazumom je utvrđena obaveza strana da odustanu od stvaranja, testiranja i razmeštanja sistema ili komponenti protivraketne odbrane na moru, vazduhu, u svemiru ili na kopnu za borbu protiv strateških balističkih raketa, kao i da a ne da stvaraju sisteme protivraketne odbrane u zemlji.
Američki predsednik Džordž Buš mlađi je 13. decembra 2001. godine objavio jednostrano povlačenje SAD iz Sporazuma, nakon čega u skladu s odredbama, važio još šest meseci, do 12. juna 2002. godine.
Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine i postao je jedna od mera za izgradnju poverenja u Evropi nakon Hladnog rata. On je na snazi od 2002. godine i omogućava zemljama-učesnicama da otvoreno prikupljaju informacije o oružanim snagama i aktivnostima drugih.
Sporazum su potpisale ukupno 34 države, a većina njih su NATO zemlje, pa se može očekivati da će Amerika i nakon povlačenja iz ovog Sporazuma preko svojih partnera dobijati potrebne informacije.
Zajednički sveobuhvatni akcioni plan je sporazum koji su Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Nemačka) zaključili 14. jula 2015. godine. To je istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa, čija implementacija skida sa Irana ekonomske i finansijske sankcije koje su ranije uveli SB UN, SAD i Evropska unija. Plan je stupio na snagu 16. januara 2016. godine.
Dogovor u svom izvornom obliku nije preživeo ni tri godine: Sjedinjene Američke Države su u maju 2018. godine objavile saopštenje o jednostranom povlačenju iz njega i vraćanju strogih sankcija Iranu. Iran je najavio postupno smanjivanje svojih obaveza u okviru sporazuma.