„Što se tiče sankcija, juče smo već rekli i mogu da ponovim: s naše tačke gledišta, sada nije dobar trenutak povećavati napetost i pretiti novim sankcijama, pred nama su i drugi problemi“, rekla je Adebarova.
Odlazeći ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel prethodno je u intervjuu za nemački list „Handelsbalt“ rekao da bi američki Kongres vrlo brzo mogao da uvede nove sankcije protiv „Severnog toka 2“, bez obzira na predizbornu kampanju u Americi.
Cilj novih sankcija je da se spreči da gasovod počne s radom. Kako bi to u praksi bilo realizovano, ambasador nije precizirao, ali jedna od mera mogle bi biti kazne za kompanije koje pružaju tehničku podršku gasovodu.
Projekat „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Gasovod će proći kroz teritorijalne vode ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
Krajem prošle godine američki predsednik Donald Tramp potpisao je vojni budžet koji predviđa sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Sjedinjene Američke Države zahtevale su da kompanije koje polažu cevi za gasovode, odmah prestanu sa radom. Švajcarska građevinska kompanija „Olsiz“ povinovala se zahtevima SAD.
Amerikanci se boje da će Evropska unija zavisiti od isporuke gasa iz Rusije i zato pokušavaju da osujete projekat i istovremeno stvore uslove za isporuku američkog tečnog naftnog gasa Evropi po većim cenama.
Nemačka je kritikovala sankcije Vašingtona protiv Rusije, a prema rečima portparola kompanije „Nord strim 2 AD“, za završetak izgradnje gasovoda ostaje da se položi oko 160 kilometara cevi na dva kraka.