„Učestvovali smo u japanskom eksperimentu sa ribama na MSS. Ispostavilo se da ribe u bestežinskom stanju pate od istih problema kao i kopnene životinje“, rekao je on.
Prema rečima Sičova, naučnici su smatrali da to ne bi trebalo da se desi, jer se ribe u vodi već nalaze u bestežinskom stanju.
„Međutim, kod riba je otkriven veliki broj različitih promena u organima, mišićima i kostima, da to navodi na neutešnu pomisao: bestežinsko stanje je mnogo ozbiljnije nego što nam se čini. Za sada ne znamo koliko su te promene reverzibilne za ribe i koliko dugo neće biti tako važne za njihov život, kao kod kopnenih životinja“, pojasnio je on.
Sičov je dodao da ruski naučnici takođe učestvuju u nizu američkih eksperimenata na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ovi eksperimenti pokazali su da su miševi izloženi velikom stresu prilikom sletanja na Zemlju.
„Za nas je to interesantno iz jednog prostog razloga ─ miševe spuštaju na Zemlju kada već nisu živi, nego su preparirani. Na našem biosatelitu ‘Bion-M’ miševi doživljavaju stres tokom sletanja te se, shodno tome, efekti boravka u svemiru ‘brišu’. Osim toga, Amerikanci obavljaju deo eksperimenata sa ženkama“, rekao je Sičov.
Ranije je Institut za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka predložio da se u svemirskom brodu „Federacija“ tokom njegovog prvog bespilotnog leta na Mesec pošalju miševi.
Prema rečima Sičova, razlog da se upotrebe miševi je upravo zato što su njihovo ponašanje i reakcija na kosmičke uslove već dobro proučeni. Njih su slali na povratnoj letelici „Bion M1“, a 2023. godine se planira lansiranje drugog biosatelita „Bion M2“.