Kako je intenzitet epidemije u svetu opao, vanredna stanja i restrikcije postepeno ukidane, pored socijalne distance, ostala je samo još obaveza da se nose maske i rukavice.
Međutim, dok nas s jedne strane štite, s druge strane, zbog ljudske nepromišljenosti, one mogu da uzrokuju drugu vrstu problema.
Materijali od kojih se prave maske, rukavice, viziri, pleksiglas koji se sve više koristi, u najvećem broju slučajeva su nerazgradivi ili veoma teško razgradivi.
Kako navodi „Plastik atak Frans“, za razgradnju hriuških maski u prirodi potrebno je i do 450 godina, prenosi hrvatski portal „Večernji“.
Ovo je bila i tema tvita koji je za 4 dana podeljen više od 25 hiljada puta.
Iako se radi o potencijalno zaraznom otpadu, sve češće se on može videti na ulicama. U Francuskoj se razmatra predlog da se uvede novčana kazna od 300 evra za bacanje ovakvog otpada.
Iako kazna za ugrožavanje javnih površina u Francuskoj već postoji i ona iznosi 68 evra, narodni poslanik francuske Nacionalne skupštine i pokretač ideje da se kazne plaćaju 300 evra Erik Paže, smatra da ona nije dovoljna.
Primer neodgovornog odlaganja dezinfekcijskih maramica, rukavica i maski imali smo nedavno u Zagrebu. Ova oprema završavala je u kanalizaciji, a postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda moralo je da se očisti ručno, prenosi portal „Bizlajf“.
Pročitajte još: